IZ ŠTAMPE IZAŠLA IZABRANA DELA SELIMIRA RADULOVIĆA Pesma je lek za srce
Iz izdavačke radionice beogradske „Lagune” upravo su izašla Izabrana dela u sedam knjiga novosadskog poete, antologičara i esejiste Selimira Radulovića.
Prvi tom, uz Bibliografiju, donosi zbirku „Gde Bogu se nadah”, a u drugom i trećem su „O tajni rizničara svih suza” i „Snovi svetog putnika”, odnosno „Pod kišom suza s Patmosa” i „O pastoru i kamenu sa sedam očiju”. Četvrti i peti tom tvore višestruko nagrađivane knjige „Senka osmog eona”, za koju je vladika bački Irinej rekao da je „reč o retkoj zbirci – o duhovnom i pesničkom traganju i nalaženju”, zatim „Dvanaest”, odnosno „O dukatu s likom starca” i „U carstvu vetrova aramejskih”. A poslednja dva poglavlja Izabranih dela Selimira Radulovića zaokružuju „Ono malo soli”, te „Očevo lice knjige” i „Reč kritike”.
U intervjuu podgoričkom listu „Dan”, objavljenom povodom Nagrade „Sveti Stefan Štiljanović”, koja mu je nedavno uručena u Budvi, Radulović je poručio da „pesma, kao i molitva, nije stvar pripreme, usredsređenosti, već dar, Očev”. „Pesnik može biti spreman za pesmu, ali je pitanje da li je to dovoljno. Jer, ništa ne biva, kao i u slučaju molitve, bez blagoslova, Očevog. Kad dete počne da hoda, ono, izvesno je, nije stabilno – često pada i ozleđuje se. Kako raste, ono hoda sve bolje i bezbjednije. Na isti način stasavaju (i zasnivaju se) i molitva i pesma. I pesma je, ako je pesma, kao i molitva, na ovaj ili onaj način, razgovor s Ocem, našim! Stoga je pesma, kao i molitva, lek za srce”, rekao je Radulović, uz napomenu da savremeni pesnik koji ne uočava da se, u najboljim ostvarenjima srpskog (i evropskog) pesništva, obnavlja sjaj dukata iz starozavetne i novozavetne kutije, „neka je vrsta nevoljno-lebdeće guske u magli”.
M. S.