I najmanja knjiga na svetu među eksponatima

Retko izdanje kineske knjige „Umeće ratovanja“ na najfinijoj svili, magijska knjiga iz tajanstvenih yungli Indonezije koja leči bolesti, lična pisma Miloša Crnjanskog uredniku i rukopisi književnika Milovana Glišića samo su neki od jedinstvenih predmeta koje posetioci Međunarodnog sajma knjiga u Novom Sadu mogu da pogledaju na štandu Udruženja građana „Adligat“ iz Beograda. Njihova kolekcija broji preko milion bibliografskih jedinica, dok se rariteti broje desetinama hiljada. A sakupljanje pisane reči započeo je sveštenik Mihajlo Lazić početkom 18. veka i traje već devet generacija.

Ova organizacija skuplja i poštanske markice, štampani i kovani novac gramofonske ploče, značke, ima potpisane fotografije Volta Diznija, potpisanu knjigu Žaka Prevera, ali i suvenir s ratišta srpskih vojnika kao što su gusle s Jedrena iz 1912. i garderobni orman kraljice Natalije Obrenović, štap kralja Milana Obrenovića i prvi radio u Jugoslaviji.

Kako kaže bibliotekarka i kustos Udruženja “Adligat” Aleksandra Bogdanović, knjige nabavljaju na razne načine.

- Preko 40 legata, među kojima su književnici, diplomate, naučnici, obični ljudi, ostavilo je u nasleđe svoje knjige pa i čitave biblioteke. Članovi našeg Udruženja nabavljaju retka i jedinstvena dela na putovanjima, ali sarađujemo i s raznim institucijama drugih država poput ambasade i Narodne biblioteke u Adis Abebi, u Etiopiji – otkrila je Aleksandra Bogdanović.

U Muzeju srpske književnosti, koji je u sklopu Udruženja, čuvaju se predmeti velikana srpske književnosti.

- Na našem štandu izložena su pisma Miloša Crnjanskog, kucana pisaćom mašinom. Slao ih je iz Londona uredniku Gvidu Tartalji, poznatom dečijem pesniku - objašnjava Aleksandra Bogdanović. - U jednom od pisama Crnjanski opisuje nezadovoljstvo izgledom mašinskog prepisa “Itake i komentara”.

U jednoj od izložbenih vitrina nalazi “Knjiga o Zmaju” Laze Kostića s posvetom, objavljena 1902. Laza Kostić u njoj objašnjava zbog čega je Jovan Jovanović Zmaj loš pesnik, čime je izazvavo jedan od najvećih književnih sukoba. Isto takvo izdanje, samo bez potpisa autora, poseduje još i Matica srpska.

Budistički molitvenik s Altaja

Zavidna je i kolekcija knjiga religija sveta posvećenih budizmu, hinduizmu, hrišćanstvu, islamu...- Budistički molitvenik s planinskog venca Altaja posebno je zanimljiv- kaže Bogdanović. – Štite ga drvene korice, a na sredini se nalazi ručno obrađeni ćilibar u koji je umetnut list lekovite trave koji se spominje u molitvama s namerom da njegovo dejstvo bilo što bolje.

- Interesantan je testament velikana srpske kinematografije Pavla Vuisića, u kome on zahteva da šestorica popova pevaju nad njegovim grobom, ali u sebi i preti da će, ukoliko mu komunista bude držao govor, ustati iz groba i goniti ga po svetu, završavajući rečenicu sočnom psovkom – otkriva Aleksandra Bogdanović. Udruženju je njegova supruga, Mirjana Vuisić poklonila do sada nepoznate rukopise slavnog glumca. Među  njima nalazi se scenario za igrani film „Sreća se smeška kiselo“ iz 1959, te scenario za dečiju filmsku priču „Nikad više“ iz 1961. godine i kratka priča „Jednom u zoru“.

U Muzeju knjige i putovanja nalazi se i minijaturni molitvenik, veličine svega tri milimetra, što je najmanja knjiga na svetu koji štampa Muzej Gutemberga iz Majnca. Knjiga iz konfucijanskog manastira, sačinjena od bambusovih štapića napisana metodom pečatiranja, još je jedna zanimljivost. Način na koji se čita je vrlo specifičan: jedan red se čita s leva na desno, dok se sledeći čita sa desna na levo. Izloženo je i retko izdanje knjige „Umeće ratovanja“ Sun Cua, ispisano na najkvalitetnijoj svili, koje je nekadašnji predsednik Srbije Boris Tadić dobio na poklon prilikom posete Kini. Prava retkost je delo sa Dalekog Istoka o životu Josipa Broza Tita, prevedeno na tajlandski, i to na zahtev kralja Bumibola Aduliadeja, poznatijeg pod imenom Rama Deveti. Ona nikada nije štampana za prodaju već ju je vladar poklanjao na prijemima.

U legatu je i magijska knjiga plemena Batak, nekada smatranih za okrutne ljudoždere. A da se radi o pravoj egzotici složila se i Aleksandra Bogdanović.

- Ona je u celosti ručno izrađena, napisana na lokalnom pismu, dok je za stranice upotrebljeno palmino lišće. Sumnja se da su korice sačinjene od ljudskih kostiju – objasnila je Bogdanović. – Interesantno je i kako smo uspeli da je uvrstimo u kolekciju. Naime, predsednik Udruženja Viktor Lazić prilikom posete Indoneziji boravio je u plemenu Batak. Poglavica tog plemena ga je jednom prilikom lečio upravo iz ove knjige, a nakon oporavka Viktor nije želeo da ode bez ove knjige, jer ga je opčinila izgledom i sadržinom.

Na izložbi mogu se još videti i monaške knjige iz Etiopije, napisane i oslikane na pergamentu zaštićene ovčijom kožom kao i ogrlice na kojima se nalaze vrećice koje čuvaju molitve, a koje se nose oko vrata i nisu namenjene za čitanje.

Silvia Kovač