И најмања књига на свету међу експонатима

Ретко издање кинеске књиге „Умеће ратовања“ на најфинијој свили, магијска књига из тајанствених yungli Индонезије која лечи болести, лична писма Милоша Црњанског уреднику и рукописи књижевника Милована Глишића само су неки од јединствених предмета које посетиоци Међународног сајма књига у Новом Саду могу да погледају на штанду Удружења грађана „Адлигат“ из Београда. Њихова колекција броји преко милион библиографских јединица, док се раритети броје десетинама хиљада. А сакупљање писане речи започео је свештеник Михајло Лазић почетком 18. века и траје већ девет генерација.

Ова организација скупља и поштанске маркице, штампани и ковани новац грамофонске плоче, значке, има потписане фотографије Волта Дизнија, потписану књигу Жака Превера, али и сувенир с ратишта српских војника као што су гусле с Једрена из 1912. и гардеробни орман краљице Наталије Обреновић, штап краља Милана Обреновића и први радио у Југославији.

Како каже библиотекарка и кустос Удружења “Адлигат” Александра Богдановић, књиге набављају на разне начине.

- Преко 40 легата, међу којима су књижевници, дипломате, научници, обични људи, оставило је у наслеђе своје књиге па и читаве библиотеке. Чланови нашег Удружења набављају ретка и јединствена дела на путовањима, али сарађујемо и с разним институцијама других држава попут амбасаде и Народне библиотеке у Адис Абеби, у Етиопији – открила је Александра Богдановић.

У Музеју српске књижевности, који је у склопу Удружења, чувају се предмети великана српске књижевности.

- На нашем штанду изложена су писма Милоша Црњанског, куцана писаћом машином. Слао их је из Лондона уреднику Гвиду Тартаљи, познатом дечијем песнику - објашњава Александра Богдановић. - У једном од писама Црњански описује незадовољство изгледом машинског преписа “Итаке и коментара”.

У једној од изложбених витрина налази “Књига о Змају” Лазе Костића с посветом, објављена 1902. Лаза Костић у њој објашњава због чега је Јован Јовановић Змај лош песник, чиме је изазваво један од највећих књижевних сукоба. Исто такво издање, само без потписа аутора, поседује још и Матица српска.

Будистички молитвеник с Алтаја

Завидна је и колекција књига религија света посвећених будизму, хиндуизму, хришћанству, исламу...- Будистички молитвеник с планинског венца Алтаја посебно је занимљив- каже Богдановић. – Штите га дрвене корице, а на средини се налази ручно обрађени ћилибар у који је уметнут лист лековите траве који се спомиње у молитвама с намером да његово дејство било што боље.

- Интересантан је тестамент великана српске кинематографије Павла Вуисића, у коме он захтева да шесторица попова певају над његовим гробом, али у себи и прети да ће, уколико му комуниста буде држао говор, устати из гроба и гонити га по свету, завршавајући реченицу сочном псовком – открива Александра Богдановић. Удружењу је његова супруга, Мирјана Вуисић поклонила до сада непознате рукописе славног глумца. Међу  њима налази се сценарио за играни филм „Срећа се смешка кисело“ из 1959, те сценарио за дечију филмску причу „Никад више“ из 1961. године и кратка прича „Једном у зору“.

У Музеју књиге и путовања налази се и минијатурни молитвеник, величине свега три милиметра, што је најмања књига на свету који штампа Музеј Гутемберга из Мајнца. Књига из конфуцијанског манастира, сачињена од бамбусових штапића написана методом печатирања, још је једна занимљивост. Начин на који се чита је врло специфичан: један ред се чита с лева на десно, док се следећи чита са десна на лево. Изложено је и ретко издање књиге „Умеће ратовања“ Сун Цуа, исписано на најквалитетнијој свили, које је некадашњи председник Србије Борис Тадић добио на поклон приликом посете Кини. Права реткост је дело са Далеког Истока о животу Јосипа Броза Тита, преведено на тајландски, и то на захтев краља Бумибола Адулиадеја, познатијег под именом Рама Девети. Она никада није штампана за продају већ ју је владар поклањао на пријемима.

У легату је и магијска књига племена Батак, некада сматраних за окрутне људождере. А да се ради о правој егзотици сложила се и Александра Богдановић.

- Она је у целости ручно израђена, написана на локалном писму, док је за странице употребљено палмино лишће. Сумња се да су корице сачињене од људских костију – објаснила је Богдановић. – Интересантно је и како смо успели да је уврстимо у колекцију. Наиме, председник Удружења Виктор Лазић приликом посете Индонезији боравио је у племену Батак. Поглавица тог племена га је једном приликом лечио управо из ове књиге, а након опоравка Виктор није желео да оде без ове књиге, јер га је опчинила изгледом и садржином.

На изложби могу се још видети и монашке књиге из Етиопије, написане и осликане на пергаменту заштићене овчијом кожом као и огрлице на којима се налазе врећице које чувају молитве, а које се носе око врата и нису намењене за читање.

Силвиа Ковач