Draganu Stojanoviću uručena nagrada Matice srpske Beskrajni plavi krug

Priznanje su 2019. ustanovili Matica srpska, Fondacija „Sumatra“ i Banatski kulturni centar u spomen na Miloša Crnjanskog i njegovo delo.

U pozdravnoj reči prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, ukazao je da je nagrada ustanovljena kako bi se još više etablirao Crnjanski kao etalon onih književnih vrednosti i kulturološkog stava bitnog za sve nas danas kao najviše mere vrednosti. Po njegovim rečima, ta najviša mera vrednosti mora da bude očuvana i pri izboru laureata ove nagrade. Stanić je skrenuo pažnju kako na naučno delo dobitnika Dragana Stojanovića koje je osvetlilo fenomenološke aspekte proučavanja književnosti, tako i na njegov literarni, pesnički, pripovedački i romansijerski opus. U Draganu Stojanoviću imamo jednog od najboljih izdanaka onoga što zovemo univerzitetskim piscem ili kao što je Pavić govorio dvozanadžije, sa njim je u srpskoj kulturi mnogo bogatije, plemenitije i bolje, a pri tome stalno treba imati na umu širinu i bogatstvo koje je našoj nauci, umetnosti i kulturi obezbedio, rekao je Stanić izražavajući nadu da će i ova knjiga zahvaljujući nagradi još više ođeknuti u književnoj kritici i širem čitalačkom krugu.

U obrazloženju žirija navedeno je da se u nagrađenom romanu prati  sudbina glavnog junaka Stojana V. Lazarevića i njegove porodice od jeseni 1913. do početka rata 1941. U pripovednom toku, kroz neku vrstu unutarnjeg monologa, ukrštaju se slike društvenog i političkog života srpske prestonice, likovi i sudbine žena, ispitivanje delovanja zla i dobra u metežnom vremenu, a sve je snažno osenčeno otvorenom ili prikrivenom književnom i kulturnom podlogom. Stojanovićeva knjiga ima složenu strukturu, čemu doprinose i lajtmotivi kojima se otvaraju pitanja o istoriji i sugeriše vera u umetnost.

Predsednik žirija Aleksandar Jovanović je ukazao da su u obrazloženju želeli da istaknu neka od bitnih svojstava Stojanovićevog romana: poštovanje priče, njene zavodljivosti, ali i zatamnjenosti, pripovedanje u kojem su vreme, prostor i dešavanja ugrađeni u našu istorijsku i nacionalnu sudbinu, slika sveta prožeta brojnim smisaonim linijama. Dragana Stojanovića predstavio je kao jednog od najznačajnijih stvaralaca u savremenoj srpskoj književnosti, širokog naučnog i stvaralačkog raspona (profesor univerziteta, teoretičar i tumač književnosti, esejista, pesnik, pripovedač i romansijer), koji nije svojom učenošću i teorijskim iskustvom opteretio roman, ali je to suptilno ugradio u pripovednu tačku gledišta u kojoj boravi smireni, a osetljivi znalac koji svoja razmišljanja o različitim aspektima čovekovog života: o naslućivanju budućih razornih istorijskih događaja, o moći i nemoći kulture i umetnosti, i, posebno, o autoru bliskim razmatranjima antropologije dobrote, zla i nesreće sagledava tamo gde jedino i ima svrhe: u lomnim i dragocenim trenucima ljudskih uzletanja i padova.

U svojoj besedi Dragan Stojanović je ukazao da se nagrada dodeljuje romanu objavljenom na celom „srpskom književnom prostoru”. Time se, dakle, daje, koliko je moguće, doprinos jedinstvenosti tog prostora, skreće se pogled na njegovu širinu i sve što on sadrži i obuhvata. Poslednjih decenija se, po ko zna koji put, radilo, i dosta je i urađeno, na drobljenju, ne samo srpskog književnog prostora, nego srpskog prostora u svakom smislu. Postavljene su svakakve granice, svakakvi jazovi i svakakve prepreke, u doba evropskih i drugih „integracija”. Razlozi i uzroci tome su umnogome u nama samima, ali još mnogo više u spoljašnjim naletima i „vihorima”, da bismo bili samo „slamka među vihorove”, s kojom se može raditi šta se hoće. I svako nastojanje da se ove granice, blatnjavi jazovi i besmislene prepreke prevaziđu i uklone, ne na poslednjem mestu u duhu, sa svim raznolikostima koje on po prirodi stvari donosi, od najveće je važnosti.

Govoreći o svom romanu Stojanović je naveo da je želeo da u neiskušanoj narativnoj paradigmi progovori o onome što je obeležilo stoleće koje je za nama, što je ispunjavalo i održavalo naše živote u njemu, ali ga i unakažavalo, unesrećivalo, sužavalo i osiromašivalo. Egzistencija koja je na razne načine i kod svakog drugačije suzbijana više nego što bi moralo i smelo biti, suočavana s nasiljem koga nikako i nigde ne bi trebalo da bude, a pogotovu, kad je već tu, da ostane nekažnjeno; i pritom životi koji ne odustaju od težnje da se dosegne lepota, ostvari ljubav, održe solidarnost i drugarstvo – smernost, hrabrost, ali i svakojake ambivalencije, moralne i psihološke, u kojima se čovek nevoljno nalazi: o tome je reč.

U muzičkom delu programa učestvovala je prof. dr Milica Stojadinović, sopran, uz klavirsku pratnju Boška Stojadinovića. Odlomak iz nagrađenog romana pročitala je dr Isidora Popović. Program može da se vidi na Ju tjub kanalu Matice srpske.

N. Popov