Borislav Hložan napisao monografiju o Studiju M
Iz izdavačke radionice Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” izašla je monografija posvećena Studiju M, novosadskoj Olimpiji, Dvorani Čajkovski i Karnegi holu, kako je to u predgovoru napisao autor Borislav Hložan.
„Studio M danas nije samo legendarna koncertna dvorana, to je i svojevrsni hram umetnosti u kojem je tokom proteklih šezdesetak godina stvarana istorija jugoslovenske muzike. Kada se čovek sada osvrne na mnoštvo najrazličitijih snimanja i koncerata koji su se ovde događali gotovo svakodnevno, nemoguće je ne osetiti veliko poštovanje i divljenje pred entuzijazmom i predanošću generacija muzičara i dru gih kulturnih poslenika zahvaljujući kojima se naša muzika razvijala i napredovala dostižući danas vrhunske umetničke domete”, piše Borislav Hložan u monografiji.
Studio M, studijsko-koncertna sala savršenih akustičkih odlika ušuškana između Dunavskog parka i zgrade u kojoj je doskora bio smešten Radio Novi Sad, decenijama je jedno od karakterističnih obeležja gradskog centra. Takođe je to i prostor u kojem se nastajala urbana istorija grada kroz nastupe mnogih čuveni muzičari i gde su priređivani brojni značajni festivali. A sama izgradnja Studija M sredinom šezdesetih godina prošlog veka predstavljala je veliki trijumf nekolicine zaslužnih kulturnih delatnika, pre svega legendarnog Antona Ebersta, tadašnjeg načelnika Muzičkog odeljenja Radija Novi Sad, koji je uprkos svim teškoćama uspeo da svoj grad obogati jednom savremenom i reprezentativnom muzičkom dvoranom.
Borislav Hložan (Novi Sad, 1957) završio je studije na Odseku za jugoslovensku i opštu književnost na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Od 1983. radio je kao novinar u Radio Novom Sadu i listu „Dnevnik”. Objavljivao je članke u brojnim listovima, časopisima i stručnoj periodici. Bio je urednik za muzičku umetnost „Leksikona umetnika Vojvodine”; autor je monografje „Horizonti zvuka”, posvećene životu i muzičkom opusu najvećeg srpskog i jugoslovenskog koncertnog gitariste i kompozitora Jovana Jovičića (2012). Od 2007. radi kao novinar i urednik u Dokumentarno-obrazovnom programu TV Vojvodine. Snimio je brojne dokumentarne filmove i serijale iz istorije i kulturne istorije. Knjigu „Priča o Studiju Mˮposvetio je uspomeni na trojicu vizionara: Antona Ebersta, Pavla Žilnika i tehničkog direktora Radio Novog Sada, inženjera Vasilija Dimića, koji su podizanjem ove koncertne sale oplemenili Novi Sad.
Naravno, baš kao ni ni počeci Radija Novi Sad, koji je osnovan 31. marta 1949, ni sama izgradnja Studija M, koja je počela deceniju kasnije, po projektu arhitekte Pavla Žilnika, nisu bili laki. No, sam početak rada Studija M, 29. novembra 1965. bio je događaj od prelomnog značaja za Radio Novi Sad, ali i za sam grad, koji je tada prvi put dobio jednu namenski sagrađenu, pravu koncertnu salu vrhunskih akustičnih osobina, koja nije zaostajala za najboljim muzičkim dvoranama u svetu. Posledično, u Studiju M su odmah počeli da nastupaju najrenomiraniji domaći i strani solisti i ansambli, a snimljeno je i mnoštvo izuzetnih koncerata.
„Nema u Novom Sadu, ni u Pokrajini, važnijeg koncertnog prostora od Studija M. Sve najbolje što se događalo na ovdašnjoj muzičkoj sceni na neki način je zabeleženo u istorijatu ove studijsko-koncertne dvorane. Nekada su to bili koncertni nastupi, a nekada studijska snimanja kojima su ovekovečeni najviši izvođački dometi vodećih domaćih i stranih umetnika”, ističe Hložan. „Priča o Studiju M je zapravo i povest o brzom razvitku našeg muzičkog života u drugoj polovini dvadesetog veka, kao i o izuzetnom zalaganju i entuzijazmu nekolicine velikih kulturnih pregalaca, koji su u vremenima oskudice i u okolnostima ne previše naklonjenim umetnosti, uspeli da muzički život u Novom Sadu i u Vojvodini unaprede i podignu ga na veoma visok, zaista se može reći – evropski nivo”.
M. Stajić