Борислав Хложан написао монографију о Студију М

„Студио М данас није само легендарна концертна дворана, то је и својеврсни храм уметности у којем је током протеклих шездесетак година стварана историја југословенске музике. Када се човек сада осврне на мноштво најразличитијих снимања и концерата који су се овде догађали готово свакодневно, немогуће је не осетити велико поштовање и дивљење пред ентузијазмом и преданошћу генерација музичара и дру гих културних посленика захваљујући којима се наша музика развијала и напредовала достижући данас врхунске уметничке домете”, пише Борислав Хложан у монографији.

Студио М, студијско-концертна сала савршених акустичких одлика ушушкана између Дунавског парка и зграде у којој је доскора био смештен Радио Нови Сад, деценијама је једно од карактеристичних обележја градског центра. Такође је то и простор у којем се настајала урбана историја града кроз наступе многих чувени музичари и где су приређивани бројни значајни фестивали. А сама изградња Студија М средином шездесетих година прошлог века представљала је велики тријумф неколицине заслужних културних делатника, пре свега легендарног Антона Еберста, тадашњег начелника Музичког одељења Радија Нови Сад, који је упркос свим тешкоћама успео да свој град обогати једном савременом и репрезентативном музичком двораном.

Борислав Хложан (Нови Сад, 1957) завршио је студије на Одсеку за југословенску и општу књижевност на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду. Од 1983. радио је као новинар у Радио Новом Саду и листу „Дневник”. Објављивао је чланке у бројним листовима, часописима и стручној периодици. Био је уредник за музичку уметност „Лексикона уметника Војводине”; аутор је монографје „Хоризонти звука”, посвећене животу и музичком опусу највећег српског и југословенског концертног гитаристе и композитора Јована Јовичића (2012). Од 2007. ради као новинар и уредник у Документарно-образовном програму ТВ Војводине. Снимио је  бројне документарне филмове и серијале из историје и културне историје. Књигу „Прича о Студију Мˮпосветио је успомени на тројицу визионара: Антона Еберста, Павла Жилника и техничког директора Радио Новог Сада, инжењера Василија Димића, који су подизањем ове концертне сале оплеменили Нови Сад.

Наравно, баш као ни ни почеци Радија Нови Сад, који је основан 31. марта 1949, ни сама изградња Студија М, која је почела деценију касније, по пројекту архитекте Павла Жилника, нису били лаки. Но, сам почетак рада Студија М, 29. новембра 1965. био је догађај од преломног значаја за Радио Нови Сад, али и за сам град, који је тада први пут добио једну наменски саграђену, праву концертну салу врхунских акустичних особина, која није заостајала за најбољим музичким дворанама у свету. Последично, у Студију М су одмах почели да наступају најреномиранији домаћи и страни солисти и ансамбли, а снимљено је и мноштво изузетних концерата.

„Нема у Новом Саду, ни у Покрајини, важнијег концертног простора од Студија М. Све најбоље што се догађало на овдашњој музичкој сцени на неки начин је забележено у историјату ове студијско-концертне дворане. Некада су то били концертни наступи, а некада студијска снимања којима су овековечени највиши извођачки домети водећих домаћих и страних уметника”, истиче Хложан. „Прича о Студију М је заправо и повест о брзом развитку нашег музичког живота у другој половини двадесетог века, као и о изузетном залагању и ентузијазму неколицине великих културних прегалаца, који су у временима оскудице и у околностима не превише наклоњеним уметности, успели да музички живот у Новом Саду и у Војводини унапреде и подигну га на веома висок, заиста се може рећи – европски ниво”.      

М. Стајић