„Mudbrick: Kult mrtvih”; Strašna priča

Raznovrsnosti žanrovskoj, stilskoj i tematskoj, kao i solidnim dometima filmske ponude domaćih autora stasalih kod nas u novije vreme, pažnje vredan doprinos dao je i reditelj i scenarista Nikola Petrović svojim drugim igranim filmom „Mudbrick: Kult mrtvih“. Već samodefinisan kao folk - horor (možda bi bolje bilo etno-horor), uz to nastao u srpsko - američkoj koprodukciji, po mnogo čemu kuriozitet je u aktuelnoj domaćoj kinematografiji, unapred intrigantan za ljubitelje pomenutog žanra, a ispostavlja se ne bi trebalo odbojan za poklonike složenijih dramskih struktura i zaumnih, strašnih priča kod nas ponegde još živopisno ukorenjenih u sujeverju, predanjima, kultovima i mitologiji. 

Pošto je nakon smrti oca nasledio kuću i nekoliko ari zemlje, Pol (Filip Brodi) posle decenija provedenih u Engleskoj vraća se u svoj zavičaj, zaseok na jugozapadu Srbije, iliti na kraj sveta. Na pragu oronulog porodičnog kućerka, nevoljno ga dočekuje stariji brat Jakov (Endru Haurad). Za to ima svoje duboke razloge: Jakov Polu prebacuje da ga ja tokom godina zaboravio i zanemario, ostavio bez finansijske pomoći s nasilnim ocem, kakav je sam postao, a sada će mu i to malo što mu otac nije ostavio, rođeni brat oduzeti.... U kući od blata, pored sirovog i surovog Jakova, tavore u svojoj muci i ćutnji žena mu Natalija (Kamka Tocinovski) i trudna ćerka Ana (Dušica Nastova). Tek, mesta ni za trunku seoske idile nema. Iza grube površine svakodnevnog krije se i užasan ritual starog kulta čiji se vrhunac približava. Pol je samo smetnja, nezvani gost kojeg treba odstraniti, remetilac i za ono po danu i ono po noći što se dešava. 

„Mudbrick: Kult mrtvih” je u osnovi naturalistički prikazana drama produkovana traumatičnim rascepom porodice, fatalnim nesporazumima bližnjih i borbom za nasleđe. Petrović, kao scenarista, prilično vešto ovu klasično postavljenu priču uspeva organski da učini i jezivom i originalnom uplitanjem likova i elemenata staroslovenske mitologije: boga Velesa i zloduha Nava, dosoljavajući je motivom incesta, tajnog, a zločinačkog udruživanja i, konačno, ludila kao ishodišta sklopljenog pakta s nečastivim silama.

Rediteljski, svoju kuću od cigala od blata Petrović gradi na izboru odličnih glumaca i njihovoj nadahnutoj, a preciznoj glumi, konstantnom kreiranju napate atmosfere, koja proizilazi iz odnosa između svih likova, kao i stilski doslednom i artikulisanom filmskim jeziku apsolutno stavljenom u službu priče. Ukupnom dobrom utisku doprinosi i fina doza oneobičavanja koju su u film uneli strani glumci. Ideja da braću u filmu igraju Brodi i Hauard (sporazumevaju se na engleskom jeziku i to ima logike i opravadano je), pokazala se kao kreativno kavalitativni dodatak onome što se gleda na ekranu, a isto važi i za sugestivno filigransku ekspresivnost severnomakadonskih glumica Kamke Tocinovski i Dušice Nastove.

Krajolik okoline Pirota, gde je film sniman, po sebi je vredan element vizuelnosti ovog na svoj način suptilno surovog ostvarenja što uz jaku lokalnu aromu i žanrovsku stilizaciju može biti i dodatni mamac za gledaoce ne samo u regionu već i u svetu, kako rekosmo, ne samo horor filma.

Vladimir Crnjanski