NAKIT ZA MAME Subotičanka pravi modne detalje od MAJČINOG MLEKA! Iboja radi i sa poludragim kamenjem, a po ovome je najprepoznatljivija

Ibolja Marinković, majka dvoje dece, svojim rukama stvara predmete koji spajaju prošlost i sadašnjost – od drevne veštine oblikovanja metala do savremenog koncepta čuvanja uspomena u nakitu od majčinog mleka.

U njenom toplom subotičkom domu, koji je pretvorila u radionicu, svaki kutak odiše kreativnošću. Police su ispunjene drvima života izrađenim od bakarne žice, dok su vitrine ukrašene jedinstvenim komadima nakita koji čuvaju najintimnije porodične uspomene. Ova moderna zanatlijka svojim radom dokazuje da tradicionalne veštine mogu dobiti novo značenje u 21. veku.

– Prodaja nakita od majčinog mleka i rad sa drvetom sreće postali su prepoznatljivi delovi mog zanata. Reakcije ljudi na nakit sa majčinim mlekom su vrlo raznolike – dok je većina komentara pozitivna i oduševljena, s vremena na vreme naiđem i na negativne reakcije. Neki smatraju ovu vrstu nakita morbidnom, ali to me ne sprečava da nastavim sa radom koji volim. Ovaj nakit za mnoge predstavlja duboku emotivnu vrednost, povezivanje sa voljenim osobama, a i uspomene na posebne trenutke života. Najčešće traže komade sa mlekom i kosom, koji su simbolični i lični – objašnjava Marinković, dok pažljivo radi na novom komadu nakita.

Proces izrade ovakvog nakita zahteva posebnu veštinu i strpljenje. Svaki komad prolazi kroz složen postupak obrade, gde se majčino mleko posebnom tehnikom pretvara u trajni materijal koji se može ugraditi u nakit.

– Što se tiče proizvoda od poludragih kamenja, najtraženiji su privesci za ključeve i drvo života na potkovici – inovativna dekoracija koja nije samo ukras, već i simbol sreće i zaštite. Drvo života, posebno na potkovici, ima duboko značenje, jer spaja snagu prirode i simboliku sreće, što čini ovaj proizvod vrlo posebnim za mnoge ljude. Svi ovi komadi nisu samo predmeti, već nose sa sobom emotivne vrednosti koje stvaraju posebnu povezanost sa njihovim vlasnicima – nastavlja ona.

Najnoviji izraz njene kreativnosti manifestuje se kroz rad sa bakarnom žicom, tradicionalnim materijalom koji u njenim rukama dobija novi život.

– Ideju sam dobila pre par godina kada sam sebi htela da napravim zidnu dekoraciju. Dopalo mi se i počela sa drugima da pravi drvo sreće ili života od bakarne žice. Ovu ideju sam videla na tik toku i odmah sam znala da želim time da se bavim. Nije teško samo je potrebno puno strpljenja – priča Marinković, dok spretnim prstima oblikuje bakarnu žicu u elegantne spirale.

Izrada predmeta od bakarne žice predstavlja posebnu vrstu umetnosti koja zahteva preciznost i posvećenost.

– Sve radim ručno i kristale nižem jedan po jedan. U jednom, recimo velikom drvetu koji napravim potrebno je tri lančića od 80 centimetara i potrebno mi je oko osam sati posla. Dok za malo drvo je potreban lančić od 80 centimetara i potrebno mi je dva sata – objašnjava ona proces koji podseća na drevne zanatlijske tehnike.

Međutim, Iboljina kreativnost ne zaustavlja se samo na umetničkom izrazu. Lično iskustvo navelo ju je da razmišlja i o praktičnim rešenjima za probleme sa kojima se suočavaju ranjive grupe u našem društvu.

– Na ovu ideju sam došla pre nekoliko godina kada sam spasila život svojoj majci koja je gluvonema od rođenja. Bila sam pored nje kada joj je slošilo i ja sam bila ta koja je pozvala hitnu pomoć. Tada sam počela da razmišljam o tome kako ljudi sa invaliditetom ili ako su gluvi i nagluvi pozovu hitnu pomoć kada im je potrebna. Tako sam došla na ideju da se napravi aplikacija koja bi im pomogla – objašnjava ona.

Svaki predmet koji izađe iz Iboljine radionice nosi pečat autentičnosti i posvećenosti. Bilo da je reč o drvetu života savijenom od bakarne žice, nakitu koji čuva najdragocenije uspomene ili ideji za aplikaciju koja može spasiti živote, njen rad predstavlja most između tradicionalnih zanatskih veština i potreba modernog doba.

Dok posmatra svoje završene radove poređane na policama, Ibolja razmišlja o budućnosti zanatstva u digitalnom dobu. Njeni predmeti dokazuju da tradicionalne veštine mogu ne samo preživeti, već i cvjetati u modernom kontekstu, posebno kada se kombinuju sa inovativnim idejama i dubokim razumevanjem ljudskih potreba.

U vremenu kada se čini da mašine preuzimaju primat nad ručnim radom, priča Ibolje Marinković podseća nas na neprocenjivu vrednost zanatskog umeća i ljudske kreativnosti. Njeni radovi nisu samo predmeti – oni su materijalni dokaz da tradicionalne veštine, kada se prilagode savremenim potrebama, mogu stvoriti nešto jedinstveno i vredno.

Tekst i foto: S.Iršević

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.