Priznanje iz Njujorka Milici Stefanović

To su poslednje u nizu od nekoliko nagrada koje je ovaj film dobio prethodnih meseci.

Rađen kao master-rad Ivane Todorović na Fakultetu dramskih umetnosti, po scenariju Meline Pote, film je nastao u produkciji Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i kuće Blok film, uz podršku Filmskog centra Srbije. “Kada sam kod kuće” je priča o Mariji, koja se nakon nekoliko godina života u inostranstvu vraća u porodični dom da bi se suočila sa traumom iz detinjstva. U ostalim ulogama su Dragana Varagić, Radoje Čupić i Sara Dinić.

Film “Kada sam kod kuće” je bio prikazan u Njujorku i na 23. Filmskom festivalu u Bruklinu, i to je bila njegova američka premijera. Od tada je učestvovao na više festivala i osvojio nekoliko nagrada. U Rumuniji je proglađen za najbolji studentski film, na Međunarodnom filmskom festivalu Short to the Point u Bukureštu. U oktobru prošle godine je osvojio još dva priznanja: „Najbolji ženski film” i Bronzanu nagradu za najboljeg reditelja-studenta, u sklopu nagrada za nezavisna kratkometražna ostvarenja u Los Anđelesu.

Poslednjeg meseca prošle godine usledilo je još jedno priznanje, koje je ovog puta stiglo iz Stokholma. Tamo je, u odeljku Dokšort festivala Baneff (Balkan nju film festival), osvojio Nagradu za najbolje žensko dostignuće u kategoriji timskog rada. U svojoj eksplikaciji žiri je istakao da je to „Snažna drama sa teškom i nezgodnom temom. Gluma ansambla je dobra i ubedljiva, a oskudan dijalog pokazuje napetost ispod površine koja preti da eksplodira.“

U decembru je film postao bogatiji i za nagradu, koju je osvojio na internacionalnom festivalu Bosnia looks around u Parizu a pripala mu je nagrada pod nazivom Future Award, u selekciji kratkih filmova. U rečima zahvalnosti za ovu nagradu, rediteljka je istakla da je vrlo važno da se započne dijalog i suoči se sa seksualnim zlostavljanjem u porodici, i da se ukaže na važnost procesa izlečenja žena koje su to iskusile. Ona je takođe navela i da je nekoliko godina radila na ovoj priči, tragajući za uglom iz kojeg i mogla da ispriča ovu važnu priču. Shvatila je da je suočavanje sa zlostavljačem u porodici vrlo retko među žrtvama. Na filmu je radilo 30 studenata i troje profesionalnih glumaca, “svi sa istom strašću da stvore dobar, snažan i značajan film.”

Ivana Todorović je rediteljka kratkih socijalno angazovanih dokumentarnih filmova, koje je pravila u Beogradu i Njujorku. Filmovi „Ja kada sam bila klinac, bila sam klinka“, „A Harlem Mother“, „Represent“ i „Svakodnevica romske dece iz bloka 71“ prikazani su na preko 100 internacionalnih filmskih festivala.

Uz studije glume na Akademiji umetnosti u Beogradu, Milica Stefanović je završila je pokretnu akademiju izvođačkih umetnosti MAPA (Holandija). Pohađala je i brojne radionice u inostranstvu, i radila i u francuskoj plesnoj trupi “Lamezon”, čiji je član od 2011. Prisutna je i na našoj pozorišnoj sceni, pa su je tako i Novosađani gledali na proteklom Sterijinom pozorju u predstavi “Kretanje”, u režiji Jovane Tomić. Glumila je i u seriji “Jutro će promeniti sve”, u režiji Gorana Stankovića, Vladimira Tagića i Milice Tomović, kao i u filmu “Asimetrija”, u režiji Maše Nešković.     

N. Pejčić