Tema „Dnevnika“: Neosnovan boravak iza rešetaka državu mnogo košta

Mnogi od njih budu osuđeni na zatvorske kazne, ali nije zanemarljiv ni broj onih koji posle boravka u pritvoru budu pravosnažno oslobođeni optužbi. Posle izlaska oni presaviju tabak i tuže državu što ih je neosnovano držala iza rešetaka.

Prošle godine nevinima u pritvoru je isplaćeno 14.466.000 dinara. Taj iznos, međutim, nije i konačan, jer se ne zna koliko desetina ili stotina miliona je isplaćeno onima koji nisu pristali na nagodbu, nego su tužili Srbiju. Ipak, prošlogodišnja isplata štete pravosnažno oslobođenima krivice je za 8,5 miliona manje nego 2017. Te godine, na osnovu sporazuma, ljudi koji su neosnovano boravili iza rešetaka državu su koštali čak 22.970.000 dinara, što je daleko najviše u protekloj petogodišnjici.  U tom ciklusu najmanje novca je izdvojeno 2014. -  1.669.000.

Stručnjaci tvrde da tužioci i dalje predlažu, a sudije često određuju i produžavaju pritvor, iako su im na raspolaganju druge, pođednako efikasne zakonske mere – poput jemstva, zabrane napuštanja boravišta ili stana i oduzimanje putnih isprava.

Kako u Advokatskoj komori Beograda tvrde, broj onih koji pokreću parnice veći je od onih koji se dogovore, pošto su iznosi koje država nudi po zatvorskom danu sve manji. Naime, pre sedam godina odšteta za zatvorski dan plaćana je 100 evra, a danas se plaća samo 60, i to ako osoba nije osuđivana. Ukoliko jeste, iznos pada na 30 evra. To su sume koje dodeljuju sudovi, dok ono što država nudi sporazumno ne prelazi 25 evra po danu. Zato retko ko prihvata nagodbu.

Prema podacima Ministarstva pravde, za naknadu nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode i neosnovane osude za prvih pet meseci ove godine podneto je 279 zahteva, a Komisija za utvrđivanje štete donela je 79 odluka. Ukupno je sklopljeno 26 sporazuma o naknadi štete, ali u Ministarstvu objašnjavaju da se ovaj broj ne odnosi samo na podnete i donete odluke u 2019. godini, već i na sporazume sklopljene na osnovu zahteva iz ranijeg perioda. Shodno tome, ukupno je od početka godine isplaćeno 4.273.500 dinara.

Komisija godišnje odlučuje o 200-300 zahteva za odštetu. U poslednje vreme najmanje ih je bilo u 2014. godini - 207, a najviše u 2017. godini - 323.

Najveći isplaćeni iznosi

U 2015. godini najveći isplaćeni iznos po prihvaćenom sporazumu za naknadu štete bio je 600.000 dinara, u 2016. godini - 1.225.000, u 2017. godini - 1.410.500, a lane 1.305.500 dinara. Najveću odštetu sudskim putem  2016. godine dobio je jedan Novosađanin. On je za godinu dana neosnovanog boravka u pritvoru dobio 145 miliona dinara.

- Ne razmatra se veći broj odluka jer podnosioci zahteva nisu dostavili potpunu i urednu dokumentaciju ili sudovi, tužilaštva i drugi organi nisu postupili po dopisima Ministarstva za dostavu papira, ili zato što su sudovima podnete tužbe za naknadu štete.Zahtevi za naknadu često su previsoko opredeljeni, pa tražioci u velikom broju slučajeva ne prihvataju ponuđene sporazume, gubeći iz vida da bi prihvatanje njihovog zahteva u celini bilo suprotno cilju kome ta naknada služi - objašnjavaju u resoru pravde.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević konstatovao je ranije da je broj pritvora i, naročito, dužina njegovog trajanja drastično smanjen. Situacija od pre nekoliko godina, da pojedinci u pritvoru provedu po četiri i više godina, kao u slučaju “stečajne mafije”, danas nema. Ipak, ti “repovi” su sada došli na naplatu.

Istraživanje je pokazalo da se generalno mera pritvora izriče u 44 odsto krivičnih predmeta, a u višim sudovima, gde se odlučuje o teškim delima, u čak 89 odsto. U tom neselektivnom lišavanju okrivljenih slobode, veliki broj njih tokom sudskih postupaka biva oslobođen, pa naknadu štete traži ili pred sudom ili pokušava da se nagodi sa Komisijom za utvrđivanje štete pri Ministarstvu pravde.

Kada odlučuje o tome koliki će iznos nekome isplatiti, Komisija u obzir uzima vreme provedeno van slobode, vrstu dela koje se stavlja na teret osobi, uslove boravka u pritvoru ili zavodu, starosnu dob podnosioca zahteva, stepen njegove stručne spreme i zanimanje, raniju osuđivanost, postojanje straha za njegovu i budućnost njegove porodice, porodični i bračni status, ugled koji je uživao, odnos sredine prema njemu posle lišenja slobode, interesovanje javnosti za krivični postupak i težinu psihičkih bolova.

Upućeni, međutim, upozoravaju da se alternativne mere i dalje ne koriste dovoljno. Prema podacima Beogradskog centra za ljudska prava u prvih šest meseci prošle godine 3.000 puta sudija je dodelio pritvor, a jemstvo tražio tek u 13 slučajeva.

Profesor sa Pravnog fakulteta, Milan Škulić ističe da je to posledica navike u pravosuđu, gde se praktično ne uočava koliko je velika potreba da se više koristi jemstvo.

- Ta mera zaista ne može da zameni svaki pritvor, ali nekada može pritvor da zameni, na način koji je čini mi se povoljniji i za okrivljenog i za pravni sistem -  rekao je ranije Škulić. Iako su i u tužilaštvu saglasni da se pritvor određuje u većoj meri nego što je potrebno, kažu da oslobađajuće presude čine tek deseti deo svih donetih presuda.

Dobar primer mogla bi da bude Holadnija, u kojoj dve decenije primene oštrijih kazni nije dalo rezultate, dok je češće kažnjavanje alternativnim merama dovelo do pada kriminaliteta za čak 30 odsto.

D. Nikolić

M. Bozokin