U Vojvodini najmanja stopa nezaposlenosti
NOVI SAD: Stopa nezaposlenosti u trećem kvaratalu ove godine, po podacima Republičkog zavoda za statistiku, najmanja je u Vojvodini i iznosi 11,7 odsto, dok je na nivou države bila 12,9 odsto. Najveća stopa nezaposlenosti zabeležena je u Regionu južne i istočne Srbije – 14,1 odsto, Beogradskom regionu – 13,6 odsto i u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 12,7 odsto.
U istom periodu ove godine stopa zaposlenosti populacije starije 15 i više godina bila je 48,2 odsto. Najveća stopa zaposlenosti zabeležena je u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 49,7 odsto, dok je u Beogradskom regionu iznosila 49 odsto. U Vojvodini je stopa zaposlenosti manja od prosečne u državi i u trećem kvaratalu je iznosila 47,7 odsto, a najniža zaposlenost zabeležena je u južnoj i istočnoj Srbiji – 45,9 odsto.
Republički zavod za statistiku saopštio je da je stopa neformalne zaposlenosti na kraju trećeg kvartala bila 21,8 odsto, pri čemu gotovo dve trećine neformalnog sektora čini zaposlenost u poljoprivrednim delatnostima.
Stopa aktivnosti stanovništva starih 15 i više godina u trećem kvartalu bila je 55,3 odsto, a najveća je zabeležena u Šumadiji i zapadnoj Srbiji – 57 odsto i Beogradskom regionu – 56,7 odsto. U Vojvodini ta stopa iznosi 54 odsto, a najniža vrednost je u južnoj i istočnoj Srbiji – 53,4 odsto. Kod stanovništva starosti od 35 do 64 godine došlo je do prelivanja iz statusa neaktivnih u status nezaposlenih. Broj neaktivnih smanjen je 52.100, a broj nezaposlenih povećan je 44.100, što je rezultiralo smanjenjem stope neaktivnosti na 44,7 odsto i povećanjem stope nezaposlenosti na 12,9 odsto. Iako je broj zaposlenih na ukupnom nivou nepromenjen, ocenjuje RZS, zaposlenih mladih od 15 do 24 godine je na kraju trećeg kvartala ove godine bilo 20.800 više. Samim tim, stopa zaposlenosti mladih veća je 2,9 procentna poena i sada iznosi 23,7 odsto.
Osim 624.400 neformalno zaposlenih, još 207.000 formalno zaposlenih lica ne ostvaruje pravo na zdravstveno niti penzijsko osiguranje, ukazuje RZS. Ukoliko bi se oni smatrali neformalno zaposlenima u skladu s preporukama Međunarodne organizacije rada, broj neformalno zaposlenih bio bi 835.400, a stopa neformalne zaposlenosti 29 odsto.
Analiza RZS-a pokazuje da je u odnosu na isti kvartal prošle godine broj zaposlenih 67.900 veći, a broj nezaposlenih 21.900 manji. Takvo kretanje zaposlenosti i nezaposlenosti dovelo je do povećanja stope zaposlenosti 1,5 procentni poen i smanjenja stope nezaposlenosti od 0,9 procentnih poena. Nezaposlenost je prvenstveno smanjena kod populacije starosti od 25 do 34 godine, dok je kod one starije od 55 godina povećana. Stopa dugoročne nezaposlenosti jeste smanjena, ali je i dalje 7,7 odsto.
Za razliku od neformalne zaposlenosti, koja je smanjena za 49.000 ljudi u odnosu na isti period lane, broj formalno zaposlenih povećan je za 117.000, najviše u prerađivačkoj industriji i stručnim, naučnim i tehničkim delatnostima. Rast zaposlenosti u tim delatnostima potvrđuju i podaci o registrovanoj zaposlenosti, dobijeni na osnovu evidencije Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Neformalna zaposlenost, po definiciji iz Ankete o radnoj snazi, obuhvata samozaposlena lica u neregistrovanim poslovnim subjektima, zaposlene radnike bez pismenog ugovora, kao i pomažuće članove u porodičnom poslu. Njihov broj je u odnosu na prošlu godinu smanjen 49.000, što je dovelo do smanjenja stope neformalne zaposlenosti na 21,8 odsto.
LJ. Malešević