У Војводини најмања стопа незапослености

У истом периоду ове године стопа запослености популације старије 15 и више година била је 48,2 одсто. Највећа стопа запослености забележена је у Шумадији и западној Србији – 49,7 одсто, док је у Београдском региону износила 49 одсто. У Војводини је стопа запослености мања од просечне у држави и у трећем квараталу је износила 47,7 одсто, а најнижа запосленост забележена је у јужној и источној Србији – 45,9 одсто.

Републички завод за статистику саопштио је да је стопа неформалне запослености на крају трећег квартала била 21,8 одсто, при чему готово две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима.

Стопа активности становништва старих 15 и више година у трећем кварталу била је 55,3 одсто, а највећа је забележена у Шумадији и западној Србији – 57 одсто и Београдском региону – 56,7 одсто. У Војводини та стопа износи 54 одсто, а најнижа вредност је у јужној и источној Србији – 53,4 одсто. Код становништва старости од 35 до 64 године дошло је до преливања из статуса неактивних у статус незапослених. Број неактивних смањен је 52.100, а број незапослених повећан је 44.100, што је резултирало смањењем стопе неактивности на 44,7 одсто и повећањем стопе незапослености на 12,9 одсто. Иако је број запослених на укупном нивоу непромењен, оцењује РЗС, запослених младих од 15 до 24 године је на крају трећег квартала ове године било 20.800 више. Самим тим, стопа запослености младих већа је 2,9 процентна поена и сада износи 23,7 одсто.

Осим 624.400 неформално запослених, још 207.000 формално запослених лица не остварује право на здравствено нити пензијско осигурање, указује РЗС. Уколико би се они сматрали неформално запосленима у складу с препорукама Међународне организације рада, број неформално запослених био би 835.400, а стопа неформалне запослености  29 одсто.

Анализа РЗС-а показује да је у односу на исти квартал прошле године број запослених 67.900 већи, а број незапослених 21.900 мањи. Такво кретање запослености и незапослености довело је до повећања стопе запослености 1,5 процентни поен и смањења стопе незапослености од 0,9 процентних поена. Незапосленост је првенствено смањена код популације старости од 25 до 34 године, док је код оне старије од 55 година повећана. Стопа дугорочне незапослености јесте смањена, али је и даље 7,7 одсто.

За разлику од неформалне запослености, која је смањена за 49.000 људи у односу на исти период лане, број формално запослених повећан је за 117.000, највише у прерађивачкој индустрији и стручним, научним и техничким делатностима. Раст запослености у тим делатностима потврђују и подаци о регистрованој запослености, добијени на основу евиденције Централног регистра обавезног социјалног осигурања.

Неформална запосленост, по дефиницији из Анкете о радној снази, обухвата самозапослена лица у нерегистрованим пословним субјектима, запослене раднике без писменог уговора, као и помажуће чланове у породичном послу. Њихов број је у односу на прошлу годину смањен 49.000, што је довело до смањења стопе неформалне запослености на 21,8 одсто.

Љ. Малешевић