JEDEMO VIŠE PILIĆA NEGO IKAD Sektor živinarstva beleži  stabilan rast iako evropska proizvodnja ne uspeva pa prati potražnju

Iako prolazi kroz određene cikluse, živinarstvo u Srbiji predstavlja granu stočarstva koja, ima potencijal za brz oporavak i rast. Naša zemlja poseduje značajne preduslove za razvoj i izvoz, posebno u svetlu ekspanzije potražnje za ovom vrstom mesa na domaćem i međunarodnom tržištu.

U svetlu informacije da svetska i evropska živinarska industrija beleži rast poslednjih decenija, podstaknut sve većom potražnjom za jajima i mesom živine, postavlja se pitanje kako stoji domaća proizvodnja. Iako se ljudi sve više okreću ishrani živinskim mesom, evropska proizvodnja ne uspeva da prati potražnju.

Za razliku od trenda u Evropi i svetu, u Srbiji je situacija nešto drugačija, kaže za Bizportal agroekonomista Milan Prostran.

– Živinarstvo kod nas prolazi kroz cikluse, ali ima osobinu da se situacija brzo popravi. Naša domaća proizvodnja zadovoljava potrebe tržišta, iako je ugrožavaju pretnje poput ptičjeg gripa, zbog kojih može doći do zastoja. Ipak, zahvaljujući brzom oporavku sektora, proizvodnja uspeva da odgovori na zahteve tržišta – istako je Prostran.

Kako navode stručnjaci, živina je postala prvi izbor među potrošačima, ne samo zbog nutritivnih vrednosti, već i zbog brze i jednostavne pripreme. Pored toga, i uzgoj je znatno brži u poređenju sa drugim granama stočarstva. Tako je za proizvodnju kilograma živinskog mesa potrebno maksimalno 40 dana, odnosno ukupno 60 dana od pripreme objekta, useljavanja jednodnevnih pilića, tova, klanja i pakovanja svežeg mesa.

– Pošto živinsko meso koriste sve verske zajednice i sve starosne kategorije – od male dece do starijih – živinarstvo bi svakako trebalo dodatno razvijati. Takođe, trebalo bi unapređivati i organsku proizvodnju, jer iako to kod nas još uvek nije obavezno, u Evropskoj uniji postoji zahtev da se brojleri, odnosno meso i jaja, proizvode isključivo u podnom uzgoju. Osim što je to zdravije, takav način uzgoja je i humaniji od kaveznog sistema – dodaje Prostran.

Regulative Evropske unije donose strože standarde u oblasti zaštite životinja i ekološke održivosti. Iako Srbija još nije zakonski obavezna da primenjuje te propise, oni već sada otežavaju položaj proizvođačima van EU, pa tako i srpskim. Ukoliko budu želeli da izvoze u zemlje Unije, naši proizvođači moraće da prilagode proizvodne procese tim zahtevima.

– Primedbe Evropske komisije nakon njihovih revizija sistema u Republici Srbiji su popis živine, kontrola zdravlja živine, i službena kontrola. Tu treba da rade zajedno Uprava za veterinu i veterinarske stanice kojima su povereni poslovi od javnog interesa, Program mera zdravstvene zaštite. Potrebno je izvršiti popis gazdinstava sa živinom, uvesti broj jedinki u jatima, zatim kategorizacija gazdinstva. Veliki broj je nevidljiv u sistemu, to su mala seoska gazdinstva, zatim gazdinstva koja ostvaruju komercijalni višak, na primer, tove piliće 1000 ili više komada i slično – objasnla je za Ekapiju  direktorka PU Zajednica živinara Sanja Čelebićanin.

Sagovornik Bizportala objašnjava da, iako je stočarstvo generalno u krizi, Srbija ne treba da brine za živinarstvo, jer kao zemlja bogata kukuruzom i sojom ima preduslove za uspešnu proizvodnju. On smatra da bi, uz adekvatnu sertifikaciju, bilo korisno razvijati i organsku proizvodnju jaja i mesa, jer za to postoje ekonomski isplativi uslovi.

Živinari ističu da se za godinu dana objekat kapaciteta 10.000 brojlera može napuniti i isprazniti čak pet i po puta. Ciklus proizvodnje uključuje čišćenje, pranje, dezinfekciju, postavljanje opreme i prostirke, useljavanje pilića, tov, klanje i ponovnu pripremu objekta. Prema toj računici, moguće je proizvesti oko 55.000 pilića godišnje.

Uprkos tržišnim izazovima, sektor živinarstva beleži stabilan rast, piše portal AgroNews. Prema njihovim navodima, pojedine firme uspešno unapređuju proizvodnju, uvode savremene tehnologije i poštuju visoke standarde kvaliteta.

Tako je u 2021. godini ukupna dobit iznosila 660,7 miliona dinara, da bi već 2022. godine skočila na 1,5 milijardi, dok je u 2023. dostigla 2,5 milijardi dinara – što jasno govori o rastu sektora.

Miroslav Đurđević iz Čeneja izjavio je da cena žitarica direktno utiče na njihovo poslovanje, odnosno profit, i da je u poslednjem periodu ona znatno porasla.

– Naša firma ima skladišni kapacitet od 6.000 tona i tokom žetve otkupljujemo žitarice po povoljnijim cenama, što nam omogućava stabilniju proizvodnju – objasnio je on i dodao da ne mogu da izvoze jaja u Evropsku uniju jer im to zakon ne dozvoljava, ali je ukazao i na visoku maloprodajnu cenu.

– Radimo isključivo za domaće tržište. Povremeno izvezemo deo proizvodnje u Crnu Goru ili Bosnu i Hercegovinu, ali nemamo dovoljne kapacitete. Proizvodimo količine koje zadovoljavaju deo domaćeg tržišta. Jaja prodajemo po 10–11 dinara u veleprodaji, dok su u prodavnicama 23–24 dinara. Mislim da su jaja proizvod sa najvišom maržom – kazao je Đurđević.

Srbija izvozi živinsko meso u zemlje CEFTE, odnosno u region – Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju, izvoz je za sada manji u odnosu na potencijale koje može da ima.

Ako domaći proizvođači iskoriste postojeće resurse i usklade se sa evropskim standardima, živinarstvo bi moglo postati jedan od glavnih izvoznika u srpskoj poljoprivredi.

Bizportal