Hlebno žito posejano na oko pola miliona hektara
Setva pšenice nije još završena jer su česte kiše tokom oktobra omele ratare u tome. Ipak podaci Udruženja „Žita Srbije” kažu da je pod pšenicom oko 500.000 hektara, i da će ta žitarica zauzeti maksimalno još 100.000 hektara.
– Interesovanje za setvu postoji, zbog dobre cene novog roda, pa se predviđa da ćemo pod pšenicom imati bar 570.000 hektara, kao prošle godine, ako ne i više – kaže Vukosav Saković iz „Žita Srbije”, navodeći da je u Vojvodini posao gotovo završen, dok se u centralnom delu zemlje, gde traje žetva kukuruza, dosta ratara tek priprema da poseje žito.
Stručnjaci kažu da je optimalan rok za setvu između 10. i 20. oktobra, ali iskustva ratara pokazuju da se pšenica može sejati i pre i kasnije od optimalnog roka, pošto posao diktiraju pre svega vremenski uslovi, koji ove jeseni nisu bili naklonjeni poljoprivrednim radovima.
Naučni saradnik u Insitutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da nije prošao samo optimalni rok za setvu već i produženi do 10-15. novembra, i da se radovi više ne preporučuju.
Na severu Bačke polovina žita nikla
– Na severu Bačke setva pšenice je završena s 1. novembrom – kaže poljoprivrednik iz Subotice Miroslav Kiš. – Više od polovine posejane pšenice je već niklo, bilo je odviše kiše.
On navodi da dobra cena nije ratare navela da poseju više žita nego ranijih godina jer je većina zemljoradnika odmah posle žetve prodala novi rod, pa sada pšenicu imaju veliki zemljoradnici koji imaju uslove da je skladište i čekaju još bolju cenu u odnosu na sadašnju.
– Setva ove jeseni kasni zbog kišnog oktobra – navodi dr Aćin. – Na Rimskim šančevima je tokom oktobra palo 96 litara kiše po kvadratnom metru, duplo od uobičajenog za deseti mesec. Temperature je bila dva stepena viša pa je ratarima koji su pšenicu posejali krajem oktobra ona sada u fazi prvog lista, dok se onima koji su još ranije položili seme u zemlju, žito sada bokori, što će pomoći biljkama da budu otporne na golomrazicu.
Dr Aćin podseća na iskustva od pre dve godine, kada su poljoprivrednici žurili da poseju pšenicu u optimalnom roku, nadajući se kiši, a jesen je bila sušna pa seme nije nicalo sve do pred kraj decembra i u janauru. Ali i takva pšenica se, kaže, zahvaljujući kišnom maju, izvukla, i bilo je roda.
– I u Kisaču, na području opštine Bački Petrovac, pšenica je uveliko nikla, pošto je posejana u prvoj polovini oktobra – kaže poljoprivrednik Jožef Fokman. – Bio sam pre neki dan u ataru da je obiđem i baš lepo izgleda.
On je dodao da se u kisačkom ataru žito ne seje odviše, jer je kukuruz dominatna poljoprivredna kultura.
Z. Delić
