Setva pšenice skuplja zbog goriva, a ostalo po staroj ceni

Poljoprivrednici koji planiraju da poseju tu kulturu osluškuju vremensku prognozu jer vreme za sejanje pšenice nije baš idealno. Odavno nije pala dobra kiša, zemlja je suva pa to ometa posao, ali ima i onih ratara koji smatraju da je bolje seme staviti u suvu u zemlju nego ga držati u džaku.

Po rečima direktora „Žita Srbije” Vukosava Sakovića, očekivanja su da u setvi žita neće biti velikih odstupanja  u odnosu na lane, kada je tim usevom bilo posejano 675.000 hektara, što je bio rekord nezabeležen u proteklih dve decenije. Ni u svetu se, naveo je, ne očekuju velika odstupanja, pod tom ozimom kulturom biće 220 miliona hektara

– Teško je znati unapred koliko će žita biti posejano jer je tek start setve, ali se predviđa da će se pšenica sejati pošto setva košta manje u odnosu na ostale poljoprivredne kulture, ali i zato što, u poređenju s cenama drugih kultura, ne zaostaje, a dospeva pre od drugih useva – rekao je Saković.

On je skrenuo pažnju na to da je u svim regionima zabeleženo da nema vlage u zemlji, ali da je preporuka agronoma da, uprkos tome što je zemlja suva, treba početi sejati žito jer je bolje seme staviti u suvu oranicu pa da u zemlji sačeka kišu.

Po rečima predsednika Asocijacije poljoprivrednika Vojvodine Miroslava Kiša, pšenica će i ove jeseni biti posejana, ne samo da bi se održao plodored već i zato što ona dospeva najranije od useva i ratarima donosi prvi novac u godini.

Poljoprivredni stručnjaci su u dilemi šta reći zemljoradnicima – da li sejati žito, i koliko, imajući na umu da je kiša tokom ovogodišnje žetve umanjila prinos i kvalitet zrna, a da je suša iz 2017. znatno umanjila rod kukuruza i soje.

Naučni saradnik Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Vladimir Aćin kaže da, ukoliko kod ratara prevagne žito, treba, zbog suve zemlje, seme staviti centimetar dublje u zemlju.

– Na osnovu istraživanja Instituta u proteklih više decenija, došlo se do saznanja da je najbolje žito sejati u drugoj dekadi oktobra, od 10. do 20. – kazao je dr Aćin, dodavši da ratari prilikom setve treba da povedu računa o tome kakvog je kvaliteta zemljište, pa u zavisnosti od njegove analize treba uneti hraniva, kalijum i fosfor.

O tome koliko će ove godine koštati setva, Kiš kaže da će najveći trošak, kao i svaki put, biti gorivo, koje je desetak odsto skuplje nego lane.

– Seme i đubrivo imaju cenu kao prošle godine, ali će gorivo biti veliki trošak – navodi Kiš. – Zemlja je suva pa će obrada biti teža, trebaće dobro zaorati, i tako potrošiti više benzina.

Nenad Manić iz Udruženja „Banatski paori” ističe da se očekuje da će u južnom Banatu biti posejano više žita nego lane, mada je bezmalo ceo  jug Banata prošlog oktobra bio pod pšenicom zbog prošlogodišnje suše, kada su prinosi soje i kukuruza bili desetkovani. U tom delu zemlje, kaže Manić, do sada se žito sejalo na površini između 19.000 i 25.000 hektara, a lane ga je bilo posejano najviše – 25.000 hektara.

– Ove jeseni žita će biti i više jer su ratari sejali repu – kaže Manić. – Šećerne repe je bilo posejano na oko 10.000 hektara, ali zbog velikog procenta trulog korena, očekivanja su, da će paori preći na žito, kao najrentabilniju kulturu jer dospeva pre velikih vrućina i donosi prvi novac. 

Z. Delić