NSZ: Čak 95.000 nezaposlenih, a fali zanatlija
BEOGRAD: Građevinska sezona u Srbiji uveliko traje, a poslodavci kažu da im nedostaju zidari, tesari, keramičari ili stolari, međutim, dok se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno oko 95.000 zanatlija vodi kao nezaposleno.
Među njima su različite struke, tapetari, šivači ali upravo i veoma tražena zanimanja poput zidara, tesara, pekara, mesara...
Podaci NSZ-a pokazuju da su poslodavci od početka godine tražili nešto više od 9.000 zanatlija u Srbiji, što je deset puta manje nego što ih je na evidenciji.
Statistika pokazuje da radnika ima, međutim, poslodavci tvrde da je majstore teško naći.
U Građevinskoj komori Srbije navode da nedostaju svi profili u građevinarstvu, da je prosečna starost građevinara 55 godina i da upravo zbog toga što ih je teško naći, radnicima “skaču” i dnevnice.
Godinama smo upozoravali da ćemo doći u situaciju da nema ko da održava infrastrukturu, puteve, termoelektarne, mostove..., kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić i navodi da nedostatak zanatlija utiče čak i na poskupljenje stanova u zemlji.
Tvrdi da zbog nedostatka radnika, majstorske dnevnice idu i do 100 evra, dok manje kvalifikovani i nekvalifikovani dobijaju od 35 do 40 evra.
Jedno od pitanja koje postavlja struka je da li onih skoro 100 hiljada zanatlija sa evidencije za zapošljavanje, zapravo radi na “na crno”.
Kada je reč o visine dnevnice, ona zavisi od regiona u kojem majstori u Srbiji rade pa, na primer, majstor gipsar u Subotici nema ista primanja na dnevnom nivou kao onaj u Beogradu ili Pirotu.
Dnevnica od 50 do 60 evra za majstora u glavnom gradu koji radi na velikom projektu ( a deo zapravo često daje svom pomoćnom rdaniku) nije i ona koju prima majstor armirač ili tesar u manjim sredinama.
Međutim, obzirom da je reč o radu koji najčešće nije prijavljen, nije moguće znati tačan iznos koji na ruke primaju majstori na građevini.
Godima se radna snaga, dodaje, odliva zbog bolje plaćenih poslova u inostranstvu.
Poslodavci u Srbiji kažu da ukoliko povećaju plate, nemaju računicu u poslovanju.
U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kažu da je najveći broj naših državljana koji su posao našli u inostranstvu, uz posredovanje NSZ, otišlo u Nemačku, Hrvatsku, Sloveniji i Portugal.
Njihove zarade su različite i zavise od vrste poslova i kvalifikacija, kao i zemlje u kojoj rade.
Tako, najveće zarade zanatlijama nude poslodavci u Nemačkoj, od 1.600 evra do 2.600 evra, poslodavci u Hrvatskoj daju od 600 evra za pomoćne radnike u turizmu, dok Crnogorci sezonskim radnicima na pomoćnim poslovima nude između 350 i 400 evra.
Da ovog momenta raspolažemo sa sto hiljada zanatlija, svi bi našli posao u Zapadnoj Evropi, tolika je potražnja, smatra Rodić.
U inostranstvu, kaže Rodić, dobri majstori zarade 4.000 ili 5.000 evra mesečno, obezbeđeni su im stan i hrana, prekvalifikacija, dokvalifikacija, a svi radovi subotom i nedeljom su im vanredno plaćeni.
