Trećina nezaposlenih bez ikakve struke; zanatlije najtraženije

Od ukupnog broja onih koji nemaju posao na kraju prošlog meseca bilo je 369.540 stručnih i 183.856 nestručnih lica. Sam podatak da je trećina od ukupnog broja nezaposlenih bez stručnosti ukazuje da se aktivne mere zapošljavanja NSZ moraju usmeriti upravo na njih  kako bi se uz obuke i kvalifikacije osposobili za tržište rada, koje u poslednjih nekoliko godina prosto vapi za raznim zanatlijama.

Naime, poslodavci u Srbiji se već izvesno vreme žale da na tržištu rada nema zanatlija odnosno radnika određenih profila koji im trebaju kako bi nesmetano radili i proizvodili, pa i širili postojeće proizvodne kapacitete. Gazde su samo u oktobru od NSZ tražili 53 elektrozavarivača, 194 bravara, 164 elektromontera, 117 krojača, po 61 metaloglodača i stolara za montažu, 53 vozača drumskih vozila i isto toliko elektrozavarivača, 45 automehaničara, 37 pekara, po 35 tesara, mesara i kasira, 27 vozača viljuškara, 24 kuvara, deset pomoćnika vodoinstalatera, 14 šivača tekstila...

Tražili i nudili posao, ali mnoge od traženih kadrova  na tržištu nisu našli bilo zbog toga što je dobar deo zanatlija otišao da radi u inostranstvu bilo zato što je školovanja za mnoge zanate u proteklim godinama ukinuto, ili jednostavno nije bilo zainteresovanih...

Od dualnog obrazovanja odnosno učenja kroz rad mnogo se očekuje, ali njegova potpuna primena zapravo počeće od naredne školske godine. Trenutno se dualno obrazovanje primenjuje u 84 srednje stručne škole u Srbiji, a po tom sistemu školuje se u ovom momentu više od 4.200 učenika. No, dok oni “ne stasaju” odnosno ne završe trogodišnju ili četvorogodišnju stručnu spremu, poslodavci ne mogu da čekaju niti da zaustave proizvodnju zbog toga što ne mogu da nađu odgovarajući kadar.

Upravo zbog toga Nacionalna služba za zapošljavanje, između ostalog, sprovodi obuke za tržište rada i obuke na zahtev poslodavca. Kako je “Dnevniku” rečeno u NSZ  u ovoj godini planirano je uključivanje 780 nezaposlenih u obuke na zahtev poslodavaca, od kojih je 20 osoba sa invaliditetom. Takođe, ističu u NSZ, planirano je i da u navedene obuke bude uključen i dodatni broj nezaposlenih lica u okviru Projekta IPA 2013.

U periodu od 1. januara do 1. novembra ove godine, filijalama NSZ obratili su se poslodavci koji su dostavili prijave potreba za zapošljavanjem zavarivača – bravara zavarivača, varilaca CO2 postupkom, zavarivača sa atestom, i mnogim drugim kadrovima kao što su krojači, vozači, stolari, tesari, pekari ..., objašnjavaju u NSZ.

Kako bi udovoljila zahtevima poslodavaca, ali i pomogla nezaposlenima da se osposobe za dobijanje radnog mesta, NSZ već uveliko sprovodi razne obuke. U Severnobanatskom okrugu, koji je u nadležnosti filijale NSZ u Kikindi, u toku je realizacija četiri obuke za tržište radi u koje je uključeno 30 nezaposlenih lica. Obuke se realizuju u Kikindi, Senti i Novom Kneževcu. U Kikindi, u okviru zaštitne radionice “Lira”, izvodi se teorijsko-praktična nastava za 15 nezaposlenih, koji će nakon završetka obuke steći sertifikat za krojenje i šivenje. S obzirom na razvoj tekstilne industrije u Kikindi, kao i najave otvaranja novih proizvodnih pogona, procene su da će oni nakon sticanja sertifikata za krojenje i šivenje biti konkurentiji na tržištu rada odnosno lakše doći do radnog mesta.

U Senti je tokom prošlog meseca započeta realizacija obuke za operatere na CNC mašinama. Na obuci je 10 nezaposlenih i to pet iz Senti i isto toliko iz Čoke. Obuka se izvodi u DOO “Silos Teć”, koji će nakon uspešne realizacije i savladanih 184 časova nastave polaznicima omogućiti polaganje za završni ispit i sticanje sertifikata.  Zanatsko-obrazovni centar “Adžija” iz Novog Sada, u saradnji sa poslodavcem SZTR ”Žana” iz Novog Kneževca i NSZ obučava pet lica za sticanje novih znanja i veštinja u rukovanju viljuškarom. Standardizovanom obukom za viljuškaristu u trajanju od 120 časova nezaposlena lica će doboti sertifikat i odmah moći da se zaposle kod poslodavaca iz okruga, koji takav kadar traže već nekoliko meseci.

I mnoge druge lokalne samouprave u Srbiji napravile su u saradnji sa NSZ program obuke za potrebe poslodavaca koji posluju na njihovoj teritoriji, i u većini slučajeva obučavaju se zanatlije koje nedostaju tržištu rada i za koje je potrebna niža stručna sprema ili lica bez kvalifikacije. Jer, mnogi investitori pre nego što donesu odluku o investiranju u određenu lokalnu samoupravu ispituju tržište rada odnosno da li na njemu ima kadrova koji im trebaju  za popunu radnih mesta koje planiraju da otvore. Često se događa da upravo nedostatak određenog profila radne snage investitora umesto jedne odvede u drugu opštinu.

Problem s kojim se susreće NSZ jeste i činjenica da na evidenciji nezaposlenih ima i lica koja nisu završila ni osnovu školu. Upravo zbog toga sprovodi se ciklus funkcionalnog osnovnog obrazovanja. Trenutno je u nove cikluse funkcionalnog osnovnog obrazovanja uključeno 45 nezaposlenih na području filijale NSZ Sombor. Funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih se realizuje u saradnji sa školama verifikovanim od strane Ministarstva prosvete odnosno sa Školom za osnovno obrazovanje odraslih u Somboru i sa OŠ “Petefi brigada” u Kuli. Nakon završetka osnovne škole svi oni stiču mogućnost uključivanja u obuke kako bi se osposobili za neki zanat i tako došli do radnog mesta. Njima NSZ obezbeđuje udžbenike i isplaćuje troškove prevoza.

Ljubinka Malešević