OBUĆA SA DUŠOM ALEKSANDRA BRAČERA Zanatski odgovor na brzu modu

Jedan od onih koji uspešno spaja zanatsku preciznost sa savremenim dizajnerskim pristupom je Novosađanin Aleksandar Bračer, obućar koji svakodnevno pravi obuću po meri – za klijente koji traže kvalitet, udobnost i lični pečat.

U maloj radionici u sklopu salona obuće „Bratscher Custom Shoes“ u Ulici braće Ribnikar u Novom Sadu nastaju cipele koje nose lični pečat. 

Aleksandar Bračer, obućar i dizajner, svakodnevno izrađuje obuću po meri, kombinujući preciznu ručnu izradu sa idejama svojih mušterija. Svaka cipela, patika ili čizma u njegovoj radionici nastaje iz neposrednog razgovora sa klijentom – od izbora materijala do završnih detalja.

„Našu obuću karakteriše unikatnost. Ljudi dolaze sa skicom, starim modelom ili samo idejom šta bi želeli da obuju na noge. Na meni je da to prenesem u stvarnost i napravim nešto što će im savršeno odgovarati. Mušterija dolazi da izaberemo materijal, probamo udobnost cipele, koji ćemo đon izabrati, tako da je to proces za koji treba negde oko tri do četiri nedelje“, kaže Bračer. 

Zanat je nasledio iz porodice – još kao dečak pomagao je ocu u radionici u Somboru, gde je prvi put osetio miris kože i lepak na prstima. Taj početak ga je trajno vezao za obućarstvo. Sedište firme „Bratscher Custom Shoes“ nalazi se u Somboru, a sa Aleksandrovim dolaskom u Novi Sad proširio se i biznis. 

Iako se obućarstvom bavi od detinjstva, zanat je usavršavao godinama kroz praksu i posvećenost detaljima. Danas ne pravi serije niti šije za masovno tržište – svaka cipela nastaje kao unikat.

Dodaje da su među njegovim mušterijama i ljudi sa specifičnim ortopedskim potrebama, kao i oni koji jednostavno žele obuću koja se neće naći u izlozima velikih trgovina, odnosno oni koje će ta obuća podsećati na poseban događaj. Sa obućom ne stiže samo unikatnost, već i kvalitet i dugotrajnost.

A to za Aleksandra znači posebnu posvećenost.

„Radim dan i noć. Ostajem na poslu i od 12 sati. Ujutru se poigram sa detetom da ne zaboravi kako izgledam i onda pravac radionica. I nedeljom se zaključam u radnju, zato što je toliko porudžbina da ja jedva postižem. A porudžbine stižu sa svih strana“, navodi naš sagovornik.

Porodična radionica u Somboru opremljena je mašinama za izradu cipela koje se mogu naći u izlogu i na policama Aleksandrove radnje u Ulici braće Ribnikar. One su jeftinije, ali su takođe, izrađene od kvalitetnih materijala. Kvalitet njegovog rada doneo mu je i priznanje „Najbolje iz Vojvodine“.

„Moje cipele se nose u Kini, Vijetnamu, Australiji, Kanadi, Americi i po Evropi. Do korone imali smo radnju i u centru i tu su često svraćali turisti, a među njima i nemali broj Kineza.

Dođu u radnju, oduševe se šta radimo i kupe sebi obuću. Radnja je jako lepo poslovala. Onda kako je došla korona, stao turizam i morali smo da je zatvorimo. Sada je u Novom Sadu ostala ova prodavnica i radionica u Braće Ribnikara“, navodi Aleksandar.

Iako nije završio obućarsku školu, u vreme kada je upisivao srednju školu bio je smer modelara odeće, pa je uz zanat koji je imao u krvi kao porodično nasleđe, u svoj salon u Novom Sadu uveo još jednu vrednost – odeću šivenu po meri. I to žensku.

„Imao sam želju da krenem na modne revije, a pošto na revije ne idu samo cipele onda je bilo potrebno i da dizajniramo haljine. I kada devojka, žena dođe da bira cipele, onda ima prilike da izabere i haljinu uz obuću. I onda, ako je venčanje mlada naruči cipele, pa haljinu, a onda hoće haljinu i mama, sestra, kuma… Tako da smo i napravili jednu dobitnu kombinaciju i takvim mušterijama dajemo i popust kada uzmu haljinu i cipele“, kaže Aleksandar.

Trenutna preokupacija mu je, pored obućarskog posla, razvoj sopstvenog brenda „Alesari“ ekskluzivne obuće pravljene od skupocenog materijala koja bi trebalo da bude promovisana na svetskoj sceni, ali o tome, kako naglašava, tek će se govoriti. 

Kaže da ga i danas najviše raduje kada vidi nečije oduševljenje gotovim parom cipela. 

„To nije samo obuća, to je poverenje koje mi neko pokloni – da mu napravim nešto što će nositi svakog dana“, kaže Aleksandar.

Od kada se bavi ovim poslom napravio je preko 2.000 pari cipela. A zahtevnost posla ne dopušta da godišnje napravi više od 150 do 200 pari cipela. No, iako ima mnogo posla, ne zaboravlja i ne zanemaruje obućarsku delatnost od koje su i počeli. 

„Izrađujemo obuću, to nam je glavni posao, ali radimo i popravku, jer je popravka neka tradicija. I dokle god budemo mogli popravljaćemo obuću, zato što je od popravki i sve krenulo. Da nije bilo popravke, ne bi bilo ni izrade cipela“, zaključuje Aleksandar Bračer.

Projekat „Stari zanati - nova šansa” realizuje Dnevnik Vojvodina pres, a sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.