НСЗ: Чак 95.000 незапослених, а фали занатлија

Међу њима су различите струке, тапетари, шивачи али управо и веома тражена занимања попут зидара, тесара, пекара, месара...

Подаци НСЗ-а показују да су послодавци од почетка године тражили нешто више од 9.000 занатлија у Србији, што је десет пута мање него што их је на евиденцији.

Статистика показује да радника има, међутим, послодавци тврде да је мајсторе тешко наћи.

У Грађевинској комори Србије наводе да недостају сви профили у грађевинарству, да је просечна старост грађевинара 55 година и да управо због тога што их је тешко наћи, радницима “скачу” и дневнице.

Годинама смо упозоравали да ћемо доћи у ситуацију да нема ко да одржава инфраструктуру, путеве, термоелектарне, мостове..., каже потпредседник Грађевинске коморе Србије Горан Родић и наводи да недостатак занатлија утиче чак и на поскупљење станова у земљи.

Тврди да због недостатка радника, мајсторске дневнице иду и до 100 евра, док мање квалификовани и неквалификовани добијају од 35 до 40 евра.

Једно од питања које поставља струка је да ли оних скоро 100 хиљада занатлија са евиденције за запошљавање, заправо ради на “на црно”.

Када је реч о висине дневнице, она зависи од региона у којем мајстори у Србији раде па, на пример, мајстор гипсар у Суботици нема иста примања на дневном нивоу као онај у Београду или Пироту.

Дневница од 50 до 60 евра за мајстора у главном граду који ради на великом пројекту ( а део заправо често даје свом помоћном рданику) није и она коју прима мајстор армирач или тесар у мањим срединама.

Међутим, обзиром да је реч о раду који најчешће није пријављен, није могуће знати тачан износ који на руке примају мајстори на грађевини.

Годима се радна снага, додаје, одлива због боље плаћених послова у иностранству.

Послодавци у Србији кажу да уколико повећају плате, немају рачуницу у пословању.

У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања кажу да је највећи број наших држављана који су посао нашли у иностранству, уз посредовање НСЗ, отишло у Немачку, Хрватску, Словенији и Португал. 

Њихове зараде су различите и зависе од врсте послова и квалификација, као и земље у којој раде.

Тако, највеће зараде занатлијама нуде послодавци у Немачкој, од 1.600 евра до 2.600 евра, послодавци у Хрватској дају од 600 евра за помоћне раднике у туризму, док Црногорци сезонским радницима на помоћним пословима нуде између 350 и 400 евра.

Да овог момента располажемо са сто хиљада занатлија, сви би нашли посао у Западној Европи, толика је потражња, сматра Родић.

У иностранству, каже Родић, добри мајстори зараде 4.000 или 5.000 евра месечно, обезбеђени су им стан и храна, преквалификација, доквалификација, а сви радови суботом и недељом су им ванредно плаћени.