BUDUĆNOST JE U UREĐAJIMA KOJI ŠTEDE ENERGIJU I ČUVAJU OKOLINU Toplotne pumpe greju dosta jeftinije od gasa, struje i peleta

Toplotna pumpa je uređaj koji koristi energiju različitih izvora toplote - vazduh, voda ili zemlja i tu energiju preko freonskog ciklusa prenosi u objekat. Od vrste toplotnih pumpi zavisi koeficijent efikasnosti, koji može da ide od dva do četiri, pa i više. Grejanje toplotnom pumpom povoljnije od onog na gas za četvrtinu to jest za oko 25 odsto, električnim kotlom tri puta,  a dva puta od grejanja kotlom na pelet. Uštede mogu da se ostvare i upotrebom toplotnih pumpi za hlađenje u letnjim mesecima, ali i za pripremu sanitarne tople vode tokom cele godine.

Po rečima Milana Miladinovića iz jedne kompanije koja posluje s toplotnim pumpama, komfor, ušteda, čistiji vazduh i mogućnost daljinskog upravljanja samo su neke od prednosti toplotnih pumpi.

- Benefita ima mnogo, što u funkcionalnom smislu - s aspekta potrošača, što u smislu ekologije i održivosti - rekao je Miladinović. - To su sistemi koji će, svakako, smanjiti globalnu potrošnju energije i emisiju ugljen-dioksida koji utiču na globalno zagrevanje.

Naravno, cena uređaja zavisi od vrste, kvaliteta i zemlje porekla, a kreće se od oko 3.000 do 15.000 evra. Miladinović ukazuje da se, recimo, za stan od 80 do 120 kvadrata za 6.000 do 7.000 evra može kupiti uređaj najvišeg kvaliteta, s maksimalnim nivoom automatizacije i dobrim koeficijentom uštede, koji je spreman da se poveže na postojeću instalaciju. Budući da se predviđa da će u narednoj deceniji cena toplotnih pumpi padati, period povratka investicija biće još povoljniji. 

- Kada se porede objekti koji imaju samo toplotne pumpe s onim gde su pumpe povezane sa solarnim kolektorima, uštede u potrošnji električne energije su između 36 i 63 odsto, u zavisnosti od količine sunca - rekao je Miladinović, dodajući da se prelazak sa solara na napajanje iz mreže dešava vrlo brzo i da to korisnik ne oseća.

- U Srbiji se u većim gradovima investitori veoma često odlučuju za uvođenje toplotnih pumpi umesto klasičnog sistema grejanja, a neki od razloga za to su visoki troškovi priključenja na daljinski sistem grejanja, tehnička ograničenja lokacija, viši nivo komfora u odnosu na konvencionalne sisteme... - kaže Milan Miladinović. - Niska platežna moć građana, nepostojanje propisa koji uslovljavaju ugradnju uređaja, ograničena sredstva koja su namenjena kao podsticaj za implamentaciju obnovljivih izvora energije otežavaju implamentaciju toplotnih pumpi ili ih ograničavaju na upotrebu u smislu lične potrebe građana/pravnih lica.

Koliki je period povrata investicije za toplotnu pumpu teško je precizno reći jer se proračun radi za konkretne slučajeve, ali se može reći da se kreće od oko tri pa do 15 godina.

- Period povratka investicije zavisi od više parametara: vrste objekta, odnosno da li je reč o stambenom ili industrijskom, potrošnje energije objekta, vrste sistema u odnosu na koje se radi proračun perioda povratka investicije - struja, lož ulje, gas, drvo, ugalj, pelet... Takođe, važno je i to kako se koristi sistem - za grejanje, hlađenje, pripremu sanitarne toplotne vode ili kombinacija, bitan je i geografski položaj objekta... - kaže Miladinović

D. Mlađenović