SAMO PET ODSTO DOMAĆIH STARTAPOVACA KRENULO OVIM PUTEM DO NOVCA U Evropi su „biznis anđeli” glavna podrška inovativnim idejama

Iskustva iz Evropske unije su drugačija: alternativni izvori finansiranja mogu biti ključni za brži rast i uspeh, a među njima posebno mesto zauzimaju biznis anđeli - investitori koji prepoznaju potencijal i ulažu ne samo novac već i svoje znanje, kontakte i mentorsku podršku.

Oni su danas u Evropi, posebno u Velikoj Britaniji, Nemačkoj i Francuskoj ključni faktor u startap eko-sistemu, a prema podacima organizacije European Business Angels Network (EBAN) na ovim tržištima raste broj „superanđela”, koji u proseku investiraju više od pola miliona evra u inovativne ideje i modele.

Kako navodi NALED, u Srbiji startap eko-sistem ubrzano raste, ali ga finansijsko tržište zasad ne prati istim tempom jer dostupnost alternativnih izvora finansiranja poput biznis anđela je relativno ograničena.

Prema podacima „startap skenera”, u našoj zemlji posluje oko 750 ovakvih kompanija.

Početkom 2024. godine zapošljavali su oko 6.000 ljudi, čak za 2.500 više nego u prethodne dve godine.

S druge strane, mnogi investitori u Srbiji i regionu tradicionalno biraju nekretnine kao sigurno utočište za svoj kapital ili ga drže na štednim računima.

NALED-ovo istraživanje pokazuje da je manje od pet odsto ispitanih startapa koristilo neki od alternativnih izvora finansiranja.

Šefica Jedinice za podršku upravljanju projektima u NALED-u Ivana Bogosavljević Čikić objašnjava da „biznis anđeli”, individualni investitori koji finansiraju rane faze razvoja inovativnih kompanija, ne samo da imaju priliku za značajan povrat na ulaganje već postaju deo uzbudljive priče o rastu i uspehu.

„Umesto da novac 'miruje' u banci ili bude vezan za nekretnine koje se sporo isplaćuju i imaju visoke troškove posedovanja i korišćenja, pametna investicija u perspektivne preduzetnike može doneti dugoročnu dobit i lično zadovoljstvo jer direktno podržava razvoj novih ideja i tehnologija”, rekla je Ivana Bogosavljević Čikić.

Naglašava da su, primera radi, globalni startapi koji su danas vredni milijarde, poput Airbnb-a ili Ubera, svoje prve šanse dobili upravo zahvaljujući „biznis anđelima”.

Ona ističe da je rizik ovog ulaganja veći, ali je i potencijalna dobit veća.

„Osim potencijalne zarade, ulaganje u startape pruža priliku za stvaranje novih radnih mesta, podsticanje inovacija i jačanje domaće privrede. Kod nas je problem to što se investitori teško odlučuju da podrže startape u ranoj fazi, kada im je potrebna investicija manjeg obima, koja se kod nas uglavnom kreće od 20.000 do 50.000 evra”, navela je.

Ukazala je i na to da tradicionalni izvori finansiranja koje koristi privreda nisu uvek optimalan izbor za startape.

Tako su, na primer, bankovni krediti za pokretanje ovog biznisa u Srbiji često nedostupni ili nepovoljni i samo tri odsto startapa navodi da ih je koristilo.

S druge strane, ističe, programi poput StarTech, za promociju inovacija i tehnološkog razvoja u Srbiji koji sprovodi NALED u saradnji sa Vladom Srbije, a finansira kompanija „Philip Morris”, donose priliku za dobijanje bespovratnih sredstava.

„Više od polovine startapa u Srbiji koristilo je neku vrstu grantova da pokrene i razvije biznis ideju. Inovatorima su na raspolaganju i venture capital (VC) fondovi kao i 'peer-to-peer' krediti, odnosno pozajmice između pojedinaca, bez posredstva banaka”, navodi Ivana Bogosavljević Čikić.