БУДУЋНОСТ ЈЕ У УРЕЂАЈИМА КОЈИ ШТЕДЕ ЕНЕРГИЈУ И ЧУВАЈУ ОКОЛИНУ Топлотне пумпе греју доста јефтиније од гаса, струје и пелета

Топлотна пумпа је уређај који користи енергију различитих извора топлоте - ваздух, вода или земља и ту енергију преко фреонског циклуса преноси у објекат. Од врсте топлотних пумпи зависи коефицијент ефикасности, који може да иде од два до четири, па и више. Грејање топлотном пумпом повољније од оног на гас за четвртину то јест за око 25 одсто, електричним котлом три пута,  а два пута од грејања котлом на пелет. Уштеде могу да се остваре и употребом топлотних пумпи за хлађење у летњим месецима, али и за припрему санитарне топле воде током целе године.

По речима Милана Миладиновића из једне компаније која послује с топлотним пумпама, комфор, уштеда, чистији ваздух и могућност даљинског управљања само су неке од предности топлотних пумпи.

- Бенефита има много, што у функционалном смислу - с аспекта потрошача, што у смислу екологије и одрживости - рекао је Миладиновић. - То су системи који ће, свакако, смањити глобалну потрошњу енергије и емисију угљен-диоксида који утичу на глобално загревање.

Наравно, цена уређаја зависи од врсте, квалитета и земље порекла, а креће се од око 3.000 до 15.000 евра. Миладиновић указује да се, рецимо, за стан од 80 до 120 квадрата за 6.000 до 7.000 евра може купити уређај највишег квалитета, с максималним нивоом аутоматизације и добрим коефицијентом уштеде, који је спреман да се повеже на постојећу инсталацију. Будући да се предвиђа да ће у наредној деценији цена топлотних пумпи падати, период повратка инвестиција биће још повољнији. 

- Када се пореде објекти који имају само топлотне пумпе с оним где су пумпе повезане са соларним колекторима, уштеде у потрошњи електричне енергије су између 36 и 63 одсто, у зависности од количине сунца - рекао је Миладиновић, додајући да се прелазак са солара на напајање из мреже дешава врло брзо и да то корисник не осећа.

- У Србији се у већим градовима инвеститори веома често одлучују за увођење топлотних пумпи уместо класичног система грејања, а неки од разлога за то су високи трошкови прикључења на даљински систем грејања, техничка ограничења локација, виши ниво комфора у односу на конвенционалне системе... - каже Милан Миладиновић. - Ниска платежна моћ грађана, непостојање прописа који условљавају уградњу уређаја, ограничена средства која су намењена као подстицај за импламентацију обновљивих извора енергије отежавају импламентацију топлотних пумпи или их ограничавају на употребу у смислу личне потребе грађана/правних лица.

Колики је период поврата инвестиције за топлотну пумпу тешко је прецизно рећи јер се прорачун ради за конкретне случајеве, али се може рећи да се креће од око три па до 15 година.

- Период повратка инвестиције зависи од више параметара: врсте објекта, односно да ли је реч о стамбеном или индустријском, потрошње енергије објекта, врсте система у односу на које се ради прорачун периода повратка инвестиције - струја, лож уље, гас, дрво, угаљ, пелет... Такође, важно је и то како се користи систем - за грејање, хлађење, припрему санитарне топлотне воде или комбинација, битан је и географски положај објекта... - каже Миладиновић

Д. Млађеновић