TVOJA REČ: OGNJEN VUK VUJKOV (22) Muzika rešava probleme

Novosađanin Ognjen Vuk Vujkov (22) počeo je time da se bavi pre nekoliko godina i sada nastupa pod nazivom Gavran (YouTube kanal: Raven’s Nest) zajedno sa muzičkim producentom Stefanom Hemonom Ksneom.

Nakon završene Karlovačke gimnazije, Ognjen Vuk je upisao Pravni fakultet u Novom Sadu ali zbog čestih epileptičnih napada, morao je da prekine studije. Odlučio je da se posveti muzici koja mu donosi samo dobrog, do te mere da je bilo situacija da iz Urgentnog centra ide pravo na svirku.

- Pre tri godine sam počeo da se bavim repom i trepom i tu sam se pronašao - počinje svoju priču mladi (t)reper. - Snimio sam jednu traku i svidelo mi se. Super je stajati ispred mikrofona i raditi to, možda je najbolja stvar na svetu.

Odakle crpiš inspiraciju za stihove?

- Prođe dosta vremena kad nemam inspiraciju da pišem toliko, a onda ima vremena kad mi baš ide i odradim ceo album za nekoliko dana.

Kakvi su to trenuci koji te pokreću?

- To je samo klik u glavi koji treba naučiti i kontrolisati. Nekad me inspiriše razgledanje gradova, recimo.

Znači, ne mora nešto da ti se desi, bilo dobro ili loše, već te svet oko tebe pokreće?

- Da, svet dosta tome doprinosi.

Spomenuo si da se baviš trepom i repom... Šta znači trep? Verujem da nije sinonim za namigivanje...

- Trep je podžanr repa. Razlika je što ima 808 bas koji gruva, a ima i drugačije bubnjeve.

A, ima li neke razlike u performansu ili načinu na koji ti izgovaraš stihove?

- Nema baš. Sve je, u suštini, isto kao u repu.

Znači, za taj trep zadužen je tvoj producent, jer šta on izmeni i uradi, to menja žanr, ako sam dobro razumela... Šta je ono što tom svojom muzikom izražavaš i pokušavaš da kažeš?

- To je ciljanje na više različitih strana, nekontrolisano je.

Nije onako kako očekujemo od repera da budu kritični i bave se nekom konkretnom temom?

- Više je sve neko zezanje. Zanimljivo mi je tako.

Kakvu poruku mogu da izvuku tvoji slušaoci?

- Ne mogu da izvuku neku konkretnu poruku, ali mogu da izvuku to da budu svoji. U suštini, meni je to baš zezanje...

Pronalazi li to odgovarajuću publiku? Kako si po tom pitanju zadovoljan?

- Zavisi. Pre je bilo bolje, sad ne toliko. Ne radim više toliko te perfromanse. Jednostavno radim za sebe i prirpemam se da napravim nešto novo.

O čemu je reč?

- Moguće da će biti album ili EP. Biće tri-četiri trake... Još ne znam o čemu će biti, samo sam konceptualno pomislio da bi trebalo da radim još.

Šta je uticalo na to da neko vreme ne budeš aktivan?

- Ništa posebno, samo imam periode kad mi dosadi muzika i bavim se nekim drugim stvarima.

Znači, moguće je zasititi se nečim što voliš da radiš?

- Moguće je. Mislim, ne zasitim se totalno, ali mi prija da nekad napravim pauzu.

Da li si kao klinac mogao da zamisliš da ćeš jednog dana biti (t)reper?

- Ne, nikako. Stvarno se ni ne sećam šta sam hteo da budem kad sam bio mali.

Budući da si u svetu muzike, kako bi ocenio trenutnu muzičku situaciju u našem društvu poslednjih desetak godina?

- Pomalo je degradirana cela ta priča, jer se više ne cene neke stvari kao što su se nekad cenile.

Koliko ti muzika pomaže kada je reč o epileptičnim napadima?

- U tom slučaju mi samo pomaže, jer znam šta sam radio ceo dan i budem zadovoljan.

Zašto - gavran?

- Zbog crne boje i slobode te ptice.

L. Radlovački