ТВОЈА РЕЧ: ОГЊЕН ВУК ВУЈКОВ (22) Музика решава проблеме

Новосађанин Огњен Вук Вујков (22) почео је тиме да се бави пре неколико година и сада наступа под називом Гавран (YouTubе канал: Равен’с Нест) заједно са музичким продуцентом Стефаном Хемоном Кснеом.

Након завршене Карловачке гимназије, Огњен Вук је уписао Правни факултет у Новом Саду али због честих епилептичних напада, морао је да прекине студије. Одлучио је да се посвети музици која му доноси само доброг, до те мере да је било ситуација да из Ургентног центра иде право на свирку.

- Пре три године сам почео да се бавим репом и трепом и ту сам се пронашао - почиње своју причу млади (т)репер. - Снимио сам једну траку и свидело ми се. Супер је стајати испред микрофона и радити то, можда је најбоља ствар на свету.

Одакле црпиш инспирацију за стихове?

- Прође доста времена кад немам инспирацију да пишем толико, а онда има времена кад ми баш иде и одрадим цео албум за неколико дана.

Какви су то тренуци који те покрећу?

- То је само клик у глави који треба научити и контролисати. Некад ме инспирише разгледање градова, рецимо.

Значи, не мора нешто да ти се деси, било добро или лоше, већ те свет око тебе покреће?

- Да, свет доста томе доприноси.

Споменуо си да се бавиш трепом и репом... Шта значи треп? Верујем да није синоним за намигивање...

- Треп је поджанр репа. Разлика је што има 808 бас који грува, а има и другачије бубњеве.

А, има ли неке разлике у перформансу или начину на који ти изговараш стихове?

- Нема баш. Све је, у суштини, исто као у репу.

Значи, за тај треп задужен је твој продуцент, јер шта он измени и уради, то мења жанр, ако сам добро разумела... Шта је оно што том својом музиком изражаваш и покушаваш да кажеш?

- То је циљање на више различитих страна, неконтролисано је.

Није онако како очекујемо од репера да буду критични и баве се неком конкретном темом?

- Више је све неко зезање. Занимљиво ми је тако.

Какву поруку могу да извуку твоји слушаоци?

- Не могу да извуку неку конкретну поруку, али могу да извуку то да буду своји. У суштини, мени је то баш зезање...

Проналази ли то одговарајућу публику? Како си по том питању задовољан?

- Зависи. Пре је било боље, сад не толико. Не радим више толико те перфромансе. Једноставно радим за себе и прирпемам се да направим нешто ново.

О чему је реч?

- Могуће да ће бити албум или ЕП. Биће три-четири траке... Још не знам о чему ће бити, само сам концептуално помислио да би требало да радим још.

Шта је утицало на то да неко време не будеш активан?

- Ништа посебно, само имам периоде кад ми досади музика и бавим се неким другим стварима.

Значи, могуће је заситити се нечим што волиш да радиш?

- Могуће је. Мислим, не заситим се тотално, али ми прија да некад направим паузу.

Да ли си као клинац могао да замислиш да ћеш једног дана бити (т)репер?

- Не, никако. Стварно се ни не сећам шта сам хтео да будем кад сам био мали.

Будући да си у свету музике, како би оценио тренутну музичку ситуацију у нашем друштву последњих десетак година?

- Помало је деградирана цела та прича, јер се више не цене неке ствари као што су се некад цениле.

Колико ти музика помаже када је реч о епилептичним нападима?

- У том случају ми само помаже, јер знам шта сам радио цео дан и будем задовољан.

Зашто - гавран?

- Због црне боје и слободе те птице.

Л. Радловачки