Setva i spoticanja
SETVA PŠENICE SE BLIŽI, A PREPREKE VEĆ STIGLE Zbog problema s domaćim sortama SEME S TAVANA DOBIĆE PRILIKU
Približava se oktobar i setva pšenice. Posle kiše u njive se može ući da bi se oranice pripremile za setvu, ali zbog besparice malobrojni su oni ratari koji imaju kupljen repromaterijal za novu setvu žita.
Iščekuju i još kiše, jer je zemljište i dalje suvo. Nedavne padavine, posle nezapamćene suše i tople klime, samo su pokvasile zemljište na dubini od 25 do 35 santimetara.
Prema izveštaju Republičkog hidometeorološkog zavoda, rezerve vlage su još tokom avgusta bile oko 1-2 litra do metar dubine zemljišta, a isti izvor kaže da je kiše palo od 40 do 80 litara po kvadratnom metru, zavisno od lokaliteta, a treba je bar još toliko.
„Žita Srbije” očekuje da će pšenice ove jeseni biti manje posejano nego prošle setve, na svega 500.000 hektara, dok je prošle jeseni, po njihovim podacima, pod žitom bilo oko 625.000 hektara, a prosečan prinos bio 5,2 tone po hektaru.
Uoči nove setve, stručnjak za pšenicu prof. dr Milorad Malešević ističe za Dnevnik da bi ratari trebali da menjaju stukturu setve, sortiment i agrotehniku kako bi ubuduće imali manje štete od klimatskih ekstrema.
Ratare muči besparica
Uoči setve žita, prof. dr Malešević ističe da ratare najviše muči kako finansirati troškove setve, jer nema ko da im pomogne u tome. - Država nema dugoročnu strategiju, a verovatno ni novca za ublažavanje posledica suše. Predviđeni podsticaji za biljnu proizvodnju su tek kap u odnosu na predstojeće troškove obrade zemljišta, nabavku semena, mineralnih đubriva, goriva i drugog repromaterijala.
Dodaje da su u ovoj godini gotovo svi usevi podbacili u prinosu, a naročito se to može reći za soju, kukuruz, pa i za šećernu repu. Nisu poznati konačni rezultati proizvodnje, ali se šteta procenjuje na preko 60-70 odsto. Najmanje posledice su zabeležene kod suncokreta, jer je njega suša najkraće pratila, a kao biljna vrsta bolje podnosi visoke temperature vazduha.
Pšenica je, ističe, uz ječam, ove ekonomske godine dala normalne prinose, ponegde čak i bolje nego u ekonomskoj 2022/23. godini i bolji kvalitet zrna, za razliku od soje i kukuruza.
- Pšenica, ali i druga strna žita, kao što su ječam, tritikale, raž i ovas, trebalo bi da zauzmu veće površine nego što je to bilo do ove godine. Sve navedene vrste se mogu upotrebiti i za ishranu životinja, pa se površine pod kukuruzom i sojom mogu korigovati, pogotovo u područjima koja inače imaju probleme sa bilansom padavina. Morala bi se i plodosmena korigovati, kako bi se zemljište regenerisalo i popravila njegova sposobnost za akumulaciju vlage i poboljšala mikrobiološka aktivnost.
Pšenica je, uz ječam, ove ekonomske godine dala normalne prinose, ponegde čak i bolje nego u 2022/23. godini i bolji kvalitet zrna, za razliku od soje i kukuruza (prof. dr Miroslav Malešević)
Napomenuo je da će posle prestanka rada najveće domaće semenske kuće BSP-Srbobran, koja se bavila semenarstvom domaćih sorti pšenice, tržište semena ove jeseni biti znatno uskraćeno za sorte stvorene u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
- Manje količine semena sorti Simonida, Zvezdana, Pobeda, NS 40 S i druge naći će se na tržištu, ali u mnogo manjem obimu u samom Institutu ili kod manjih prometnika. Povećaće se zastupljenost „semena sa tavana”. Poljoprivrednicima će biti ponuđene strane sorte, među kojima je malo onih najkvalitetnijih. Tako će prosečan kvalitet srpske pšenice biti još niži - zaključio je dr Malešević.
Z. Delić
