Сетва и спотицања
СЕТВА ПШЕНИЦЕ СЕ БЛИЖИ, А ПРЕПРЕКЕ ВЕЋ СТИГЛЕ Због проблема с домаћим сортама СЕМЕ С ТАВАНА ДОБИЋЕ ПРИЛИКУ
Приближава се октобар и сетва пшенице. После кише у њиве се може ући да би се оранице припремиле за сетву, али због беспарице малобројни су они ратари који имају купљен репроматеријал за нову сетву жита.
Ишчекују и још кише, јер је земљиште и даље суво. Недавне падавине, после незапамћене суше и топле климе, само су поквасиле земљиште на дубини од 25 до 35 сантиметара.
Према извештају Републичког хидометеоролошког завода, резерве влаге су још током августа биле око 1-2 литра до метар дубине земљишта, а исти извор каже да је кише пало од 40 до 80 литара по квадратном метру, зависно од локалитета, а треба је бар још толико.
„Жита Србије” очекује да ће пшенице ове јесени бити мање посејано него прошле сетве, на свега 500.000 хектара, док је прошле јесени, по њиховим подацима, под житом било око 625.000 хектара, а просечан принос био 5,2 тоне по хектару.
Уочи нове сетве, стручњак за пшеницу проф. др Милорад Малешевић истиче за Дневник да би ратари требали да мењају стуктуру сетве, сортимент и агротехнику како би убудуће имали мање штете од климатских екстрема.
Ратаре мучи беспарица
Уочи сетве жита, проф. др Малешевић истиче да ратаре највише мучи како финансирати трошкове сетве, јер нема ко да им помогне у томе. - Држава нема дугорочну стратегију, а вероватно ни новца за ублажавање последица суше. Предвиђени подстицаји за биљну производњу су тек кап у односу на предстојеће трошкове обраде земљишта, набавку семена, минералних ђубрива, горива и другог репроматеријала.
Додаје да су у овој години готово сви усеви подбацили у приносу, а нарочито се то може рећи за соју, кукуруз, па и за шећерну репу. Нису познати коначни резултати производње, али се штета процењује на преко 60-70 одсто. Најмање последице су забележене код сунцокрета, јер је њега суша најкраће пратила, а као биљна врста боље подноси високе температуре ваздуха.
Пшеница је, истиче, уз јечам, ове економске године дала нормалне приносе, понегде чак и боље него у економској 2022/23. години и бољи квалитет зрна, за разлику од соје и кукуруза.
- Пшеница, али и друга стрна жита, као што су јечам, тритикале, раж и овас, требало би да заузму веће површине него што је то било до ове године. Све наведене врсте се могу употребити и за исхрану животиња, па се површине под кукурузом и сојом могу кориговати, поготово у подручјима која иначе имају проблеме са билансом падавина. Морала би се и плодосмена кориговати, како би се земљиште регенерисало и поправила његова способност за акумулацију влаге и побољшала микробиолошка активност.
Пшеница је, уз јечам, ове економске године дала нормалне приносе, понегде чак и боље него у 2022/23. години и бољи квалитет зрна, за разлику од соје и кукуруза (проф. др Мирослав Малешевић)
Напоменуо је да ће после престанка рада највеће домаће семенске куће БСП-Србобран, која се бавила семенарством домаћих сорти пшенице, тржиште семена ове јесени бити знатно ускраћено за сорте створене у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад.
- Мање количине семена сорти Симонида, Звездана, Победа, НС 40 С и друге наћи ће се на тржишту, али у много мањем обиму у самом Институту или код мањих прометника. Повећаће се заступљеност „семена са тавана”. Пољопривредницима ће бити понуђене стране сорте, међу којима је мало оних најквалитетнијих. Тако ће просечан квалитет српске пшенице бити још нижи - закључио је др Малешевић.
З. Делић
