KLIMATSKE PROMENE ZAHTEVAJU NOVINE I U VOĆNJACIMA Voće se može gajiti u plastenicima, a ne samo paradajz, paprika

Već nekoliko godina suočavamo se upravo sa takvim vremenskim promenama, kada klima ide iz jedne u drugu krajnost, od naglih visokih dnevnih temperatura do naglog zahlađenja i mrazeva. Takve ćudi vremena velikim profesionalnim voćarima zadaju probleme, jer nepovoljni klimatski uslovi mogu da doprinesu snižavanju prinosa i narušavanju kvaliteta plodova, čime se gubi i znatan deo zarade.

- Kod nas se za sada voće može zaštiti samo protivgradnim mrežama, dok staklenici i plastenici predstavljaju veliki trošak nedostupan za domaće prilike, uprkos tome što je jedna od mera ublažavanja efekata klimatskih promena upravo primena zaštićenih prostora i novih tehnologija gajenja - kazala je za „Dnevnik” prof. dr Jasminka Milivojević sa Poljoprivrednog fakuteta Univeziteta u Beogradu. 

Po njenim rečima, u našim uslovima privređivanja, protivgradni sistemi predstavljaju najracionalniji način zaštite voćaka od nepovoljnih klimatskih faktora. - Zbog toga se nijedan veliki zasad jabuke više ne podiže bez protivgradnog sistema, koji obezbeđuje zaštitu od grada, vetra, visokih dnevnih temperatura i jakog intenziteta sunčevog zračenja. Investiciono ulaganje za instaliranje protivgradnog sistema se prosečno kreće od 20 do 25.000 evra po hektaru.

Protivgradna mreža jedina zaštita

U Srbiji nema velikog komercijalnog voćnjaka pod nekim drugim vidovima zaštite osim protivgradnih mreža, premda se stabla voća mogu zaštititi postavljanjem visokih tunela i plastenika.

Za sada se u njima, uglavnom, gaji jagodasto voće, pretežno jagoda, malina i borovnica.

 

Neke druge voćke, navela je, kao što su trešnje, kajsije i breskve, mogu da se gaje i u visokim tunelima i plastenicima, ali takve zaštite voća nema kod nas, već u svetu. – Recimo, u Španiji voćari gaje breskve u blok-tipovima plastenika, sa ciljem obezbeđivanja ranijeg vremena zrenja plodova, dok se u Kini primenjuju tzv. „solarni plastenici”, koji imaju jednu dužnu stranicu izgrađenu od fasadne cigle koja akumulira energiju od sunca i izračivanjem toplote zagreva unutrašnjost objekta. U SAD, Holandiji i zemljama na severu Evrope, koje karakteriše hladnija klima, trešnje se gaje u visokim tunelima velikih dimenzija (širine od 8 do 12 metara, dužine do 50 metara i visine od 4 do 4,5 metra) sa obezbeđenim dopunskim zagrevanjem u toku fenofaze cvetanja. Kajsija se vrlo malo gaji u zaštićenim prostorima, iako zbog ranog vremena cvetanja najviše strada od prolećnih mrazeva. 

Prof. dr Jasminka Milivojević ističe da u našoj zemlji nisu zastupljeni zasadi trešanja, kajsija, breskve i nektarine u visokim tunelima ili plastenicima, pretežno zbog većeg investicionog ulaganja (prosečna cena plastenika površine 600 kvadrata je 9000 evra) i potrebe za veoma gustom sadnjom, kako bi što više stabala stalo u jedan objekat. Ipak, takva investicija vremenom postaje isplativa, uzimajući u obzir da se ostvaruje vansezonska proizvodnja plodova visokog kvaliteta i viša cena na tržištu. - Delimična zaštita od vremenskih nepogoda može da bude i tzv. Rain cap sistem (nadstrešnice), koji se sastoji iz metalnih lukova preko kojih se postavlja polietilenska folija iznad redova sa voćkama, kao zaštita od kiše. Duž bočnih strana reda se može postaviti antiinsekt mreža, koja štiti voćke od insekata, kao što su azijska voćna mušica, stenice i slično. Na ovaj način se najviše gaji trešnja, kako bi se u uslovima obilnih padavina sprečilo pucanje plodova i očuvao visok kvalitet.    

Z. Delić

Foto: Jasminka Milivojević