KOMPANIJA ATFIELD TECHNOLOGIES IZ BEČEJA KREIRALA PAMETNI UREĐAJ ZA VINOGRADARE Sredstvo za lakši prolazak kroz klimatske promene
Odavno nije novost da su digitalne tehnologije i robotika zašli bezmalo u sve delatnosti, pa i u poljoprivredu, i da sada možemo samo govoriti o načinima i dometima njihove primene.
Ono što je tim stručnjaka - inženjera sa mahom dvodecenijskim iskustvom u oblasti softver elektrotehnike kompanije Atfield Technologies iz Bečeja kreirao za primenu u vinogradarstvu kao alat i ispomoć vinogradarima za adekvatan odgovor na klimatske promene, jeste uređaj koji očito ide u korak, a možda i ispred vremena.
Winessense je nova generacija softverskih uređaja za vinogradarstvo, koji meri klimatske parametre zahvaljujući kom uz pomoć aplikacije na mobilnom telefonu korisnik može da prati stanje u vinogradu, predvidi kako će se razvijati sezona i što je najvažnije preduzme poteze kako bi izbegao štetne posledice.
– Proizvodimo senzore i softver koji vinogradarima objašnjava kako klima utiče na njihove vinograde sada, dok se promene dešavaju i šta mogu da urade sa tim informacijama - kaže za „Dnevnik” suosnivač kompanije Vukašin Pejović. – U suštini mi pokušavamo da klimatske mustre koje nisu viđene ili jesu u nekom drugim situacijama rastumačimo sada dok se dešavaju i na osnovu tog tumačenja modelujemo žive aspekte u samim vinogradima. U prvom redu je to rast vinove loze, različite podloge, gljivična oboljenja pri čemu te dve stvari idu jedna s drugom, a i jedno i drugo su zapravo posledica klimatskih uslova, i ne samo njih, ali ako klimatski uslovi nisu zadovoljeni ni sve drugo neće pomoći. Ove godine smo počeli da medelujemo i potrebu vinove loze za vodom. To je odgovor na trendove koje viđamo poslednjih godina, a posebno na ono što smo imali prošle sezone. Uskoro ćemo imati dodatke za praćenje insekata.
Uređaji su najveću primenu doživeli u Srbiji , ali ih ima i u Hrvatskoj, Češkoj, Sloveniji, SAD...
Senzori mere vlagu i temperaturu vazduha, vetar i padavine na svakih pet minuta. Rezultati merenja dostupni su korisniku kroz mobilnu aplikaciju 24 sata, 365 dana u godini. To mu omogućava uvid u trenutno stanje u vinogradu, grafikone sa istorijom, prognoze koje se odnose na njegov vinograd, kontekstualna obaveštenja, hronologiju razvoja sezone i mapama sa prognozama i grupisanjem podataka i mogućnošću da na njima vide razne korisne parametre kroz vreme.
– Pokušali smo da uprostimo merenja tako da gusto iz vinograda i špalira merimo temperaturu i vlagu. Kroz ta dva parametra se svašta preslikava i jutarnja rosa, vetar, osunčanost... Kada se budemo bavili potrebama za vodom merićemo i neke parametre u tlu. Nastojali smo da početni trend bogatih informacija iz svega u digitalnom svetu pojednostavimo, da ljudi razumeju šta se dešava i odmah čim krenu da ih upotrebljavaju imaju direktnu korist. Da znaju da li je potrebno odmah da trče u vinograd ili ne, koliki je rizik, koliko je ozbiljna situacija, da li moraju da prioritizuju neke delove u vingradu i na kraju, da im pomognemo da iz godine u godinu u ovakvim uslovima koji nisu viđeni, oni imaju rod koji im doprinosi održivosti poslovanja. To je suština – objašnjava Pejović.
Prvu primenu uređaji su imali 2020. Danas ovaj tim u suštini stiji iza svega što čini taj softverski uređaj, od dizajna elektronike do svake linije koda u mikroprocesorima preko algori-tama koji se izvršavaju, skalpanja, testiranja uređaja, do priprema za postavljanje u vinogradima. Ceo proizvod je njihov i kontrolipšu svaki aspekt. Winessense senzori su dizajnirani tako da se lako pričvrste na stubove vinograda. Napajaju se solarnom energijom što znači da rade stalno. Preko radija šalju merenja i kada se jednom postavi više tih uređaja u špalir, nema nikavih potreba da se obilaze osim u slučaju da se oštete.
– Uređaj je napravljen namenski za tu aplikaciju i dosta se dobro pokazao u praksi – kaže Pejović. – Koliko ih treba staviti najviše zavisi od terena na kom je vinograd. Fleksibilni mikroklimatski modeli su u pitanju pa senzor može da se postavi u bilo koju tačku vinograda. Okvirno bi to bila jedna tačka na hektar. Pripremili smo prateći materijal koji pomaže ljudima da se snađu i imaju gde da pogledaju šta im treba. Nemamo previše upita šta i kako da rade. Deluje da smo napravili nešto što je relativno intuitivno jasno.
Uređaji su najveću primenu doživeli u Srbiji i to na širokom području, od Leskovca, preko Negotina, Niša, Župe, Šumadije do Fruške gore. U Crnoj Gori su postali aktuelni od ove godine, ima ih u Hrvatskoj, Sloveniji, Rumuniji, Češkoj, Americi. Tri će uskoro biti primenjena i u Španiji. Po Pejovićevim rečima, sve je veći odziv i interesovanje vinogradara, koji su shvatili da im oni omogućavaju da vide stvari koje ranije nisu, a za iskustvenu spoznaju im treba neuporedivo više vremena i to bez egzaktnih podataka. A oni su u početku delovali šokantno na korisnike.
– Od samog početka, kada smo pripremali izradu proizvoda, radili smo istraživanje i primetili da mikroklimatske razlike koje su vidljive posebno u kontinentalnim klimama, su mnogo veće nego što na prvi pogled izgleda – dodaje. – Ljudi su šokirani kada shvate da na sto ili 50 metara udaljenosti stalno imaju temperaturnu razliku od stepen i po. To se doduše vidi na biljkama, ali oni nikad nisu imali mogućnost da mogu to da uporede, utvrde uzroke i kvantifikuju razliku. To im je bio prvi šok. Kada to prihvate, pokazuje se prava moć tih adekvatnih i pravih podataka jer ih pokreću na razmišljanje o tome šta im je činiti. To je ono što smo i hteli da postignemo i to se dosta dobro pokazalo. Iskustveno je potrebno sedam do 10 godina na jendom mestu da bi se izvukli zaključci, za neke promene nešto ranije. Mi to vreme skraćujemo na jednu ili jednu i po sezonu. Živi svet je generalno nehomogen i mi pokušavamo da tu nehomogenost pretvorimo u nešto što postaje prednost. Ako je neko mesto osetljivije treba da mu posvetite više pažnje. Dovoljno je da se tim mestom pozabavite i imate dovoljno vremena da uradite sve što ste smislili.
Softveri i vinogradarstvo
Osim softverima, Vukašin se bavi i vinogradarstvom. Kaže da su njegovo vinogradarenje i proizvodnja softvera išli ruku pod ruku: „U poslednjih nekoliko godina je aktiviran porodični vinograd iz 1982. na Medenjači kraj Bečeja. Drug i ja smo krenuli da se time bavimo i sve se lepo složilo. To nam je jedan od pokusnih vinograda gde sve probamo. U kontrolisanim uslovima radimo, znamo šta se dešava... Na oko dva hektara dominantna sorta nam je muskat krokan, donet sa Bisernog ostrva 1982. Vino prodaje vinarija Gnezdo. Što se tiče prodaje fokusirali smo se na Vojvodinu jer korkan je tu poznat i postoji prethodno znanje o njemu. Baš je na njemu vrlo uočljivo ovo o čemu pričamo, način na koji se naša kontinentalna klima nekad ponašala, a danas je značajno drugačija. Lane smo krokan brali 6. avgusta što je nezabeleženo u istoriji. Slični su datumi berbe bili i na Fruškoj gori. Zahvaljujući senzorima smo to vrlo dobro znali i već oko 10. jula očekivali da će tada da bude”...
Naš sagovornik kaže da ne postoje identični sistemi u svetu. Za sada, prema povratnim informacijama, napominje da ima mesta za njihovu inovaciju.
– Pogodili smo ciljnu grupu kojoj to treba. Sada imaju alat da razumeju i pretovre to u sopstvenu prednost. Kad možeš 50 odsto manje da prskaš vinograd, ko to ne bi poželeo. To je jedna od koristi našeg rešenja – kaže Vukašin.
Odabir vinogradarstva kao grane poljoprivrede za koju bi mogao da načini softver tog tipa nije bio baš slučajan. Činjenica da je iz Bečeja , da ga je okruživala vinova loza iz dedinog vinograda od detinjstva uticali su na tok razmišljanja o tome na koju stranu se okrenuti.
– Poljoprivreda mi je uvek bila tu, na dohvat ruke – kaže. – Ako se bavite invacijama veoma je dobro da imate zdravo domaće tržište na kom nemate raznorazne druge barijere koje morate da savladate kako biste brzo došli do zaključaka, saznanja i spoznaja. Vinova loza iako daje alkoholno piće je u suštini najisplativiji usev po hektaru. Delovalo je da je taj inicijalni kapitalni trošak najlakše tim ljudima, koji se bave uzgojem vinove loze, da ponesu dok tehnologija zaživi i postane masivna. Onda vi imate mogućnost za spuštanje proizvodnih cena i svega što prati prihvatanje nečeg novog. Kako masovnost raste onda dolazite u situaciju da vam je to npr. isplativo i za breskvu, kajsiju koja je uvek problematična sa rodom. U vinogradarstvu ima prostora za ovako nešto jer mi trošimo vina više no što proizvodimo. U pitanju je delatnost sa dugim periodom povrata. To su procesi za današnji kapital izuzetno spori, a sve odluke moraju da se donose na dugoročnom kontekstu. Trebalo ja malo vremena da to shvatimo i prihvatimo i onda je sve krenulo svojim tokom. Ove godine smo prodali četiri puta više uređaja nego lane.
