ЈЕЗИКОМАНИЈА: И црта и цр­ти­ца

Многи мисле да ту нема, ама баш никакве разлике и да је сасвим свеједно шта ће где написати. Али...

Цр­та се упо­тре­бља­ва и као знак ин­тер­пунк­ци­је и као пра­во­пи­сни знак! Кад је знак ин­тер­пунк­ци­је она озна­ча­ва па­у­зу (Све је би­ло до­бро, а сад – ви­диш и сам.) Из­два­ја умет­ну­те де­ло­ве у ре­че­ни­ци (Код нас се – та­ко се бар при­ча – увек до­бро је­ло). Мо­же да озна­ча­ва, да нас уво­ди у не­што нео­че­ки­ва­но (Утр­ча­ли смо у ку­ћу, кад та­мо – он!) Пише се увек са размаком. 

У пи­са­ним ме­ди­ји­ма, но­ви­на­ма нај­че­шће, у на­сло­ву за­ме­њу­је пре­ди­кат (Пар­ти­зан и Зве­зда - не­ре­ше­но). Уво­ди, у не­ком тек­сту, об­ја­шње­ње зна­че­ња (лат. Pan­ta rei – све те­че). На кра­ју, за­ме­њу­је зна­ке на­во­да у ди­ја­ло­гу:

- До­шао си? – ре­че Ма­ри­ја. 

- Да, упра­во сам до­пу­то­вао – ре­као је Зо­ран.

Као пра­во­пи­сни знак, цр­та има зна­че­ње „до” (5 – 6 ме­та­ра, 20 – 25 сте­пе­ни) Озна­ча­ва и ве­зу два или ви­ше име­на (Пру­га Су­бо­ти­ца – Но­ви Сад – Бе­о­град; Во­ђе­ни су раз­го­во­ри на ре­ла­ци­ји САД – Ру­си­ја).

Цр­ти­ца (ти­ре или ди­виз – штам­пар­ски пој­мо­ви) је са­мо пра­во­пи­сни знак. Она се упо­тре­бља­ва у по­лу­сло­же­ни­ца­ма, а пи­ше се увек без раз­ма­ка! 

Ко­ри­сти се у сло­же­ним при­де­ви­ма: ен­гле­ско-срп­ски реч­ник, кул­тур­но-умет­нич­ко дру­штво… За­тим, у дво­стру­ким име­ни­ма (фран­цу­ским!) Жан-Пол, Жан-Жак, Ма­ри-Те­рез… У спо­је­ви­ма ре­чи кад се уза­јам­но од­ре­ђу­ју (ка­ко-та­ко, бр­же-бо­ље, на­врат-на­нос), у при­бли­жним озна­ка­ма (де­вет-де­сет, го­ди­ну-две)…

На­та­ша Мир­ко­вић