ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИМИР ЛОВРИЋ, АРХИТЕКТА Истражујући прошлост градимо за будућност
Седма традиционална међународна манифестација и конгрес “Одржива архитектура – енергетска ефикасност” одржаће се од 4. до 6. октобра у Југословенској кинотеци, а обухватиће значајне теме са фокусом на одрживи и еколошки приступ у архитектури и дизајну уз коришћење обновљивих извора енергије.
Кроз рецентне пројекте и студије, домаћој јавности ће се приближити светски савремени токови у архитектури, нове методе и зелене технологије, коришћење и примена свих видова обновљивих извора енергије у архитектонском пројектовању и градњи, као и одабир одговарајућих енергетски ефикасних и интелигентних система, незагађујућих и рециклираних материјала, производа, апарата и опреме, па све до крајње реализације објеката и њиховог одржавања. О конгресу и овим темама разговарамо са Владимиром Ловрићем, архитектом и председником организационог одбора предстојеће манифестације.
Ове године на Конгрес долазе заиста значајни предавачи и архитекте светског реномеа. Ипак, ако бисте морали да издвојите пар њих, на кога бисте посебно скренули пажњу?
– Постављате ми веома тежак задатак да издвојим неког од великог броја добитника архитектонских награда у 2024. години, посебно имајући у виду да се у том друштву налазе и истакнутуте жене архитекте. Свакако да посебну пажњу привлачи најмлађи међу њима, који је уједно и најмлађи добитник у историји престижне награде EUmis, Max Hacke. Али, звезда овогодишњег Конгреса је специјални гост, чије ћемо име сазнати на отварању ове значајне манифестације у архитектури Србије у петак 4. октобра 2024. године и који ће се обратити присутном аудиторијуму.
У најавном тексту Конгреса, наводи се да ће бити посвећен “биоклиматској и енергетској рехабилитацији постојећих зграда савременим могућностима употребе дрвета и рециклираних материјала”. Каква су достигнућа / домети оваквог приступа на европском и глобалном тржишту, а где је Србија у примени оваквог приступа?
– Поступком реконструкције, прилагођавањем и оплемењивањем старих зграда, њиховим техничким усавршавањем и свим интервенцијама које их чине бољим, штедимо и ресурсе у сваком смислу. Реконструкцијом градимо у садашњости, истражујући прошлост, стварајући нове старе објекте који ће бити одрживи у будућности. Питања све веће потрошње енергије и загађивања животне средине, актуелизовала су и допринела развоју идеја о могућностима обнављања старих енергетски неефикасних и нефункционалних објеката. Тај поступак се зове еко рехаблитација, зелено ремоделовање, зелена обнова, еко-соларна или биоклиматска рехабилитација, а подразумева спровођење низа поступака који су у складу са најсавременијим сазнањима о физици зграда.
Сталне програмске иновације
Колико сте задовољни досадашњим развојем самог Конгреса и како га видите у будућности? Које праксе су се показале као добитна комбинација, а где видите простор за напредак?
– Оно што Конгрес из године у годину дефинише, јесу сталне програмске иновације и изузетно квалитетан и висок ниво предавача, који су еминентни ствараоци из великог броја земаља света и региона. С друге стране, сарадња са многобројним компанијама из ове области и њихове изложбе дају посебан увид учесницима у најсваременије технологије, производе и материјале. У том смислу је могуће да ће ова манифестација још више проширити свој аудиторијум и простор, са све већим бројем посетилаца из региона и света.
Сви нивои реконструкције и биоклиматске рехабилитације засновани су на озбиљном промишљању о свему ономе што већ постоји, али је изгубило на квалитету, застарело по форми, или постало неадекватно по функцији. Домети земаља из региона у градњи дрветом и употребом рециклираних материјала нажалост се пре свега односе на извоз сировог дрвета, док финалну технологију држе велике земље са запада и самим тиме имају привилегију да буду лидери у технологијама градње дрветом.
Ове године ће поред архитеката пратити Конгрес и велики број стручњака из тангенционалних области и студената. Колико је важна сарадња архитеката са стручњацима широког спектра у примени одрживих техника градње?
– Сваке године настојимо да нагласимо значај мултидисциплинарности у архитектури у циљу успостављања дијалога свих стручњака из различитих области који су укључени у све сложеније архитектонске и урбанистичке пројекте. Ту врсту дијалога потенцирамо јер искључиво у директној и мултидисциплинарној сарадњи могуће је задовољити и применити широк спектар одрживих техника градње.
Са друге стране, Kонгрес се обраћа и уметницима, дизајнерима…. На који начин Конгрес приступа ономе што је “естетско” у градњи и архитектури, и у каквој је оно корелацији са приступима који су фокусирани на енергетску ефикасност?
– Архитектура је уметност и она у свом вокабулару синтетише велики број уметничких области, а са друге стране на технолошке процесе који се одвијају у објектима, и на тај начин покушава да одговори еколошким, одрживим и интелигентним системима и технологијама који омогућавају оптималне услове живота у унутрашњем простору.
Н. Марковић
