Јована Трифуљеско
ИНТЕРВЈУ: ЈОВАНА ТРИФУЉЕСКО, КУСТОС ИЗЛОЖБЕ ДЕЛА ДРАГОМИРА УГРЕНА У МСУВ Уметност отворена за интерпретацију
У Музеју савремене уметности Војводине вечерас ће u 19 сати бити отворена изложба “Слике/неслике - Из будућности” уметника Драгомира Угрена, која представља резултат његовог дугогодишњег уметничког истраживања и доноси нам низ нових радова, посебно конципираних за простор Музеја савремене уметности Војводине.
Поставка је анализирана кроз текст чувеног теоретичара уметности Миодрага Мишка Шуваковића, који прави осврт како на свој однос са Угреном, тако и на ишчитавање Угреновог рада као засебне целине, али и у односу на шири уметнички контекст. Са кустоскињом Јованом Трифуљеско, разговарали смо о овој изожби која обухвата инсталације које су постављене пажљивим планирањем поставке, “у којој слика позива посетиоце да се ослоне на сопствено чулно искуство. “
– У склопу припреме изложбе, што се тиче саме поставке и концепта, махом је то био дијалог који се одвијао између Угрена и Мишка Шуваковића као дугогодишњих сарадника. Моја улога је била да преведем публици, путем вођења и изведбе изложбе, тај дијалог кроз читљивост и имерзију саме изложбе, Угренов рад и Шуваковићеве мисли о њему – појашњава Јована Трифуљеско.
“Кроз сложене апстрактне композиције слика, Угрен нас позива на дубље промишљање о односу слике и простора те о улози сликарства у савременом свету”, наводите у тексту поводом изложбе. Како ви видите однос слике и простора у Угреновом делу, нарочито имајући у виду однос према простору МСУВ у коме је Угрен некада радио и оставио значајан траг?
– Тај однос слике и простора видим управо као кључан фактор Угреновог дела. Ако обратимо пажњу, његове слике изражавају једну комплексну текстуралност која се огледа у сучељавању различитих материјала, облика, слојева боје који су у међусобној релацији. Исто тако, његово дело практично напушта поље слике и улази у поље инсталације, док истовремено не запоставља постулате сликарства. У томе је кључна и комуникација дела међусобно и посматрача у односу на то. Угрен је зато имао испланирану поставку изложбе више месеци пре него што је ушао у простор. Значајно је и што се оваква изложба одвија управо у музеју који је Драгомир Угрен својом личношћу и радом на неки начин обликовао.
Угренов допринос у два плана
Како видите шири значај Драгомира Угрена за уметничку сцену, било да се ради о ужем војвођанском, или ширем српском/регионалном/европском контексту?
– Угренов утицај на уметничку сцену Војводине и Србије је заиста значајан. Како већ од 80-их година негује не само своју уметничку праксу него и својеврсни уметнички активизам - кроз руковођење галеријских и музејских институција, оснивање часописа “Пројек/а/рт”, кустосирање и вођење иницијатива које бележе ток војвођанске уметности. Његов допринос се посматра у два плана заправо, где је један значајан уметнички допринос сликарству са краја претходног века, а други у очувању и дефинисању разноврсних уметничких пракси до данас.
На који начин Угрен, према Вашем мишљењу, тематизује улогу сликарства у савременом свету? Каква је та улога и да ли она остаје у домену “чисте уметности” или ипак може бити постављена у шири контекст, упркос томе што сам уметник не инсистира на концептуализацији властитог дела, односно тумачењу из позиције самог аутора?
– Улога сликарства је у савременом друштву у својеврсној кризи, где и даље покушава да пронађе своју релевантност и потенцијал да помери посматрача који води један паралелан живот у дводимензионалном свету захваљујући развоју друштвених мрежа. Угрен вади сликарство у реалан простор. То нису слике мимезиса које подражавају реалност, већ дела која имају своју унутрашњу логику и стварају засебан свет унутар изложбеног простора. Мислим да таква уметност, која излази из параметара илустративног и свакодневног, увек може резоновати у ширем контексту и без директног посредства уметничког стејтмента.
Како доживљавате сведеност Угреновог израза у формалном смислу? Да ли она отвара веће могућности посматрања / учитавања за посетиоца изложбе и колико је “зависна” од познавања стваралаштва уметника или теоријског оквира?
– Угренова уметност свакако јесте отворена за интерпретацију посматрача, који може бирати да ли ће дела засебно разматрати или као целину. Чак и у именовању радова, који су често остављени без назива, са информацијама о материјалним чиниоцима дела, њихово концептуално тумачење је остављено без путоказа. Уколико се посетилац ипак определи за теоријску анализу, нека дела именована су по Угреновим уметничким узорима, као својеврсни омаж, и то може представљати занимљиву стартну тачку за истраживање.
Н. Марковић
