НИНИНЕ МУСТРЕ: Штрчи, само штрчи!
Примећујете ли и ви када из неког поља пуног растиња једнаке висине штрчи нека посебна биљка? Ја то увек приметим и некако ме тај призор увек дирне и позитивно и негативно.
Неко потпуно другачије биће је успело да се издвоји из масе сличних и да израсте неким својим темпом и у својој висини. Радост је у томе што је имало смелости, храбрости и истрајности да успе у исказивању сопствене природе, а нека стрепња коју истовремено осетим је у томе што знам да шта год да штрчи, подложно је осуди и оспоравању од стране већине која не штрчи. И са тим помешаним осећањима целога живота сам се сусретала, јер је у мојој природи очигледно да штрчим.
Осредњост је данас на цени. Немој да се истичеш, јер ако високо извириш одсећи ће ти главу. Много пута сам чула такве изјаве од којих сам се грозила. Много пута сам себе спутавала да не бих била другачија, да не бих много штрчала, јер сам се плашила суда осредњих, јер они свугде заповедају, вероватно зато што су најбројнији, а бројчано надмоћни обично преузимају власт где год да се нађу.
Осредњи заповедају осредњост, јер другачије не умеју. И не видим никакав проблем у томе што они који не умеју другачије, хоће да остану у том стању у којем су. Проблем видим у онима који су рођени да штрче, а савијају се како овима осредњима не би боли очи, плашећи се да не буду посечени.
Када кажем осредњи, не мислим на људе са осредњим животним квалитетима, него мислим на оне који су безлични, припадници масе чијим се правилима подређују и никада ништа ново и другачије ни не покушају да ураде.
Они диктирају како да се понашамо и верују да је нешто истинито или исправно само зато што већина тако каже. Радећи у медијима безброј пута сам се уверила како нека полуистина или чак лаж, много пута поновљена, постаје за већину истина. Та маса људи престаје да верује својим очима и ушима, а још мање својим осећањима, и слепо прати оно у шта верује маса око њих.
У тим околностима, када неко штрчи изван свега тога, доживљава се као непријатељ. И чак и када немају додирних тачака са њим, желе да га склоне, повреде, униште, јер им „квари слику“.
Замислите где бисмо били, да неки од њих нису штрчали. Зато вас позивам да штрчите када год осетите да ћете тиме неки бољитак око себе да направите. За сав овај хаос у који све дубље тонемо, хитно су нам потребни људи који ће да штрче.
Нина Мартиновић Армбрустер
