НИНИНЕ МУСТРЕ: И срце и глава
Била сам позвана да учествујем у једном занимљивом програму, не само као водитељка, што је уобичајено, него и да помогнем екипи организатора у осмишљавању концепта, предлагању учесника и уопште у целој припреми догађаја.
Када сам у првом позиву чула тему, срце ми је одмах заиграло од радости, радило се о холистичком приступу здрављу. Али већ након завршетка тог првог разговора, мозак се укључио и почео да ради свој уобичајени посао: да предвиђа могуће препреке и проблеме и пољуљао ми почетно одушевљење.
Научила сам већ да препознајем та своја унутрашња превирања и оно што на први поглед изгледа као унутрашња борба, и зато сам била спремна да себи дам времена док се све то у мени не искристалише, и тек онда да кренем у акцију, или да одбијем понуду. То што се чини као борба, редовна је операција када је доношење неких одлука у питању.
Моја логика којом управља мозак, базирана је на основу бројних искустава која сам сакупила кроз живот, и понеког туђег о којем сам слушала или сам му сведочила. Све те податке мозак муњевитом брзином извлачи из мог сећања и ређа их у колоне под „за” и „против”. Ти подаци садржани су у мојем физичком искуству током боравка на овој планети и тиме су једноставно лимитирани.
Тако је у овом случају мој мозак алармирао да су то и даље шкакљиве теме, због њих ми је укинута моја најдража емисија Космос, људи који доносе одлуке на нашој планети нису спремни да признају да само удружене снаге у било ком пољу, па и у медицини (класична – алопатска и традиционална - народна) могу да дају добре и трајне резултате, јер споља гледано, још увек интерес преовладава над смислом.
Међутим, моје срце са свим оним информацијама из вечности, радосно је играло и говорило ми је да је неопходно искористити сваку прилику, пружити људима ваљану информацију, дати им могућност избора, а он се стиче једино познавањем свих опција, и да је важно да баш ја учествујем у том догађају.
Епилог је био феноменалан! Предавачи и панелисти било су одлични, поделили су мноштво корисних информација, посетиоци су били задовољни, нешто су ново научили, нека своја размишљања потврдили и сви смо кући отишли са осмехом на лицу. Никада не прескачем логику када доносим важне одлуке, али је ни не слушам слепо. Јер тек удружени, глава и срце дају најбоље резултате, битно је као и за све у животу помирити их и научити да сарађују, а не да се надмудрују.
Нина Мартиновић Армбрустер