NININE MUSTRE: Štrči, samo štrči!
Primećujete li i vi kada iz nekog polja punog rastinja jednake visine štrči neka posebna biljka? Ja to uvek primetim i nekako me taj prizor uvek dirne i pozitivno i negativno.
Neko potpuno drugačije biće je uspelo da se izdvoji iz mase sličnih i da izraste nekim svojim tempom i u svojoj visini. Radost je u tome što je imalo smelosti, hrabrosti i istrajnosti da uspe u iskazivanju sopstvene prirode, a neka strepnja koju istovremeno osetim je u tome što znam da šta god da štrči, podložno je osudi i osporavanju od strane većine koja ne štrči. I sa tim pomešanim osećanjima celoga života sam se susretala, jer je u mojoj prirodi očigledno da štrčim.
Osrednjost je danas na ceni. Nemoj da se ističeš, jer ako visoko izviriš odseći će ti glavu. Mnogo puta sam čula takve izjave od kojih sam se grozila. Mnogo puta sam sebe sputavala da ne bih bila drugačija, da ne bih mnogo štrčala, jer sam se plašila suda osrednjih, jer oni svugde zapovedaju, verovatno zato što su najbrojniji, a brojčano nadmoćni obično preuzimaju vlast gde god da se nađu.
Osrednji zapovedaju osrednjost, jer drugačije ne umeju. I ne vidim nikakav problem u tome što oni koji ne umeju drugačije, hoće da ostanu u tom stanju u kojem su. Problem vidim u onima koji su rođeni da štrče, a savijaju se kako ovima osrednjima ne bi boli oči, plašeći se da ne budu posečeni.
Kada kažem osrednji, ne mislim na ljude sa osrednjim životnim kvalitetima, nego mislim na one koji su bezlični, pripadnici mase čijim se pravilima podređuju i nikada ništa novo i drugačije ni ne pokušaju da urade.
Oni diktiraju kako da se ponašamo i veruju da je nešto istinito ili ispravno samo zato što većina tako kaže. Radeći u medijima bezbroj puta sam se uverila kako neka poluistina ili čak laž, mnogo puta ponovljena, postaje za većinu istina. Ta masa ljudi prestaje da veruje svojim očima i ušima, a još manje svojim osećanjima, i slepo prati ono u šta veruje masa oko njih.
U tim okolnostima, kada neko štrči izvan svega toga, doživljava se kao neprijatelj. I čak i kada nemaju dodirnih tačaka sa njim, žele da ga sklone, povrede, unište, jer im „kvari sliku“.
Zamislite gde bismo bili, da neki od njih nisu štrčali. Zato vas pozivam da štrčite kada god osetite da ćete time neki boljitak oko sebe da napravite. Za sav ovaj haos u koji sve dublje tonemo, hitno su nam potrebni ljudi koji će da štrče.
Nina Martinović Armbruster