Винари и виноградари под једним кровом

За разлику од њих, покретаних са стране, неки и параграфима, овај најновији, у који треба веровати, иницирали су они сами, проценивши да би им даљи развој као слободних стрелаца био много тежи. Добродошлицу им је пожелела Привредна комора Војводине, срдачно их примивши под свој кров, о чему њен председник Бошко Вучуревић каже:

– Иницијатива о удруживању Групације војвођанских виноградара и винара у Привредну комору Војводине потекла је од већег броја угледних произвођача грожђа и вина, који су проценили да ће преко коморског система осигурати најефикасније заједничко вођење своје економске политике као и наступ на тржишту, да ће само тако, јединствени као групација, моћи да заступају и штите своје интересе– навео је Вучуревић. – У оквиру коморског система произвођачи грожђа и вина укључиваће се у јавну расправу о поступку доношења закона и других прописа који се односе на њих. Са службом Удружења пољопривреде ПКВ-а, анализираће мере  економске политике и предлагати како да се унапреди пословање виноградара и винара. Једном речју, наш циљ је, када су у питању војвођански винари, који су при Удружењу пољопривреде ПКВ-а, да у сарадњи с Групацијом за туризам и угоститељство промовишемо ту перспективну привредну грану.

Након пада комунизма у свим земљама Средње и Источне Европе долази до значајних друштвених промена у свим областима живота, па и у виноградарству. Деведесетих година прошлог века и у нашој земљи дешавају се велике промене. Велике винарије углавном пропадају, а на приватним поседима долази до значајног напретка. Од 1994. приватницима је омогућено да производе вино и за тржиште. И у годинама велике светске економске кризе, које су уследиле, наше виноградарство и винарство доживело је незапамћен препород.

Почетком деведесетих година и држава дреши кесу и подстиче садњу винове лозе. Чокот постаје стожер живота све већег броја породица. Саде се виногради, реновирају се стари и подруми подижу нови, мења се крајолик Војводине, њена виногорја опет добијају своје весело лице. Не морамо више да пијемо туђе сунце заробљено у флашама. У овом часу, можемо да бирамо капљицу из више од стотину регистрованих винарија у Покрајини, у којима се пуни и етикетира више од 600 различитих вина.

У Војводини, по подацима статистике, каже Вучуревић, има 5.000 хектара винограда, углавном винских сорти. Последњих година шире се претежно висококвалитетне сорте. На то су утицали Закон о садном материјалу, субвенције Министарства пољопривреде за подизање нових засада, као и конкурси Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, којима се подстиче развој те гране. Велики напредак постиже се у побољшању квалитета и грожђа и вина. Расте понуда

вина са заштићеним географским пореклом, прате се светски трендови, опрема у подрумима је све савременија, уводе сезначајне новине, које имају велики утицај на квалитет пића. Све то, уз најновије подстицајне мере државе за подизање винограда, гаранција је да се у будућности може очекивати даље ширење површина под виновом лозом и повећање производње квалитетних вина.

ПКВ види своју значајну улогу и у упознавању наших винара, научних институција и туристичких радника с искуствима суседних земаља које су чланице ЕУ. Организоваће и посете винским регијама које су примери успешног развоја винског туризма. Попут виногорја Вилањ, где је прошлог месеца ПКВ водио тридесетак војвођанских винара. Два дана била су прекратка да се чује све о томе како је то место с 2.500 житеља постало, захваљујући искључиво вину, светски туристички центар који годишње посети 350.000 туриста.

Споразумом с ЕУ утврђене су квоте за извоз вина без царина, па захваљијући и томе, Србија има много простора за повећање производње. На тај пут наши винари моћи ће да иду само удружени да би заједничким промоцијама били представљени на најбољи и најјефтинији начин.

Привредна комора Војводине је, подсећа наш саговорник, асоцијација која заступа интересе целокупне привреде покрајине и покушава да побољша амбијент и услове њеног пословања у сарадњи с Републичком и Покрајинском владом. Виноградарство и винарство је грана која је у успону и неопходна јој је подршка државе у подизању капацитета производње да би се приближила продукцији земаља у региону.

По његовим речима, вински туризам постаје све атрактивнији и значајнији.

– Вино је постало мотив за откривање нових дестинација, посету познатим винским подрумима, потрагу за новим произвођачима, упозавање других кухиња, обичаја, навика и манифестација. Винари треба да препозају свој интерес у томе. Продаја вина и осталих домаћих производа у сопственом подруму доноси највећи профит. ПКВ ће зато посебну пажњу посветити повезивању туристичких агенција и винарија отворених за туристе, креирању винских тура и њиховој промоцији у земљи и иностранству – закључује председник Вучуревић.

П. Самарџија