Дијаспора инвестира у рођаке, а не у српску привреду

Колико су дознаке из иностранства, односно новац који су наши људи слали својима у Србију, значајне за државу најбоље илуструје податак да су прошле године странци овде инвестирали око 1,9 милијарду евра, што је 5,4 одсто БДП-а. Дознаке из иностранства у Србију стижу за око 800.000 људи, а сваком од њих у просеку стигло је по око 3.370 евра, или између 370 и 410 евра по становнику.

Уз све те податке треба назначити и да је то сума која је регистрована јер постоји део новца који у Србију стиже и другим путем, који се не региструје и за који се на зна колико тачно износи. Јасно је да наша дијаспора не заборавља своје у домовини, али оно што још увек недостаје у односу државе и наших људи у иностранству је улагање у привреду Србије. 

Но, управо страх од улагања због непознанице о пословној сигурности, законодавству, судству, радној култури и менталитету су оно што успешне српске бизнисмене у дијаспори спречава да улажу у своју матицу. Рекли су то и на сусрету с представницима ПКС-а у Торонту. Успешни српски бизнисмен у Канади Милан Баић, који је пре две и по године осмислио и направио пинч – производ који је заправо футрла за ајфон 6 која је истовремено и апликација дизајнирана да омогући нови савременији ниво коришћења компјутера кроз доживљај виртуелне стварности, оцењује да Србија заостаје у развоју технологије.

Наиме, велики део успешних српских бизнисмена у иностранству још није одлучио да део капитала пресели у Србију, а управо је то нешто о чему се прича већ годинама. Програм УН за развој – УНДП и Привредна комора Србије и Министарство иностраних послова покренули су пројекат „Улога успешне дијапоре у развоју Србије”, у оквиру којег је недавно у „Кући уједињених нација” у Торонту у Канади представљена студија „Анализа националног инвестиционог оквира за дијаспору у Републици Србији”.

Директор у Привредној комори Србији Александар Кемивеш објашњава да је циљ сусрета с успешним људима из дијаспоре, који је већ организован у Паризу и Торонту, а до краја године биће и у Њујорку, Лондону и још неким градовима, да се представе програми који треба да укључе дијаспору у оно што се на пословном плану дешава у Србији.

„Циљ нам је да их боље информишемо о процесима који су актуелни, да их повежемо са Србијом када су у питању инвестициони пројекти и могућности пословања и инвестирања у нашу земљу. Желели смо да чујемо шта су њихове потребе, сугестије и размишљања и шта све виде као предности и препреке када је пословање у Србији у питању, да бисмо то могли решити и унапредити“, објашњава Кемивеш.

Наглашава да је Србији стало до тога да млади бизнисмени у дијаспори добију пажњу коју заслужују због успеха који су постигли да би могли да трансферишу знање и искуство које су стекли, али и да се види стварни потенцијал за улагање у државу, како кроз властите компаније, тако и кроз помоћ да инвестиционе банке или матичне компаније у којима обављају руководеће функције знају где могу и треба да улажу у Србију.

„Србија је једна од најинтересантнијих инвестиционих дестинација када се говори о Југоисточној Европи, и највеће светске компаније се свакодневно интересују за улагање у Србију или су то већ учиниле. Пословни амбијент је умногоме унапређен и Србија из године у годину бележи позитивне оцене светских кредитних рејтинг агенција. Напредујемо и на „Дуинг бизнис” листи Светске банке и унапређујемо све што је потребно да будемо једна од бољих инвестиционих дестинација“, указао је Кемивеш

Ddodajе да су prеthodni разговори са српским бизнисменима из дијаспоре показали да је највећа препрека за улагање у Србију заправо недостатак информација о томе који су то потенцијали и шта је све потребно да би се спровела инвестиција у Србију, што се може решити и на чему ће се радити.

Љ. Малешевић