Dijaspora investira u rođake, a ne u srpsku privredu

Koliko su doznake iz inostranstva, odnosno novac koji su naši ljudi slali svojima u Srbiju, značajne za državu najbolje ilustruje podatak da su prošle godine stranci ovde investirali oko 1,9 milijardu evra, što je 5,4 odsto BDP-a. Doznake iz inostranstva u Srbiju stižu za oko 800.000 ljudi, a svakom od njih u proseku stiglo je po oko 3.370 evra, ili između 370 i 410 evra po stanovniku.

Uz sve te podatke treba naznačiti i da je to suma koja je registrovana jer postoji deo novca koji u Srbiju stiže i drugim putem, koji se ne registruje i za koji se na zna koliko tačno iznosi. Jasno je da naša dijaspora ne zaboravlja svoje u domovini, ali ono što još uvek nedostaje u odnosu države i naših ljudi u inostranstvu je ulaganje u privredu Srbije. 

No, upravo strah od ulaganja zbog nepoznanice o poslovnoj sigurnosti, zakonodavstvu, sudstvu, radnoj kulturi i mentalitetu su ono što uspešne srpske biznismene u dijaspori sprečava da ulažu u svoju maticu. Rekli su to i na susretu s predstavnicima PKS-a u Torontu. Uspešni srpski biznismen u Kanadi Milan Baić, koji je pre dve i po godine osmislio i napravio pinč – proizvod koji je zapravo futrla za ajfon 6 koja je istovremeno i aplikacija dizajnirana da omogući novi savremeniji nivo korišćenja kompjutera kroz doživljaj virtuelne stvarnosti, ocenjuje da Srbija zaostaje u razvoju tehnologije.

Naime, veliki deo uspešnih srpskih biznismena u inostranstvu još nije odlučio da deo kapitala preseli u Srbiju, a upravo je to nešto o čemu se priča već godinama. Program UN za razvoj – UNDP i Privredna komora Srbije i Ministarstvo inostranih poslova pokrenuli su projekat „Uloga uspešne dijapore u razvoju Srbije”, u okviru kojeg je nedavno u „Kući ujedinjenih nacija” u Torontu u Kanadi predstavljena studija „Analiza nacionalnog investicionog okvira za dijasporu u Republici Srbiji”.

Direktor u Privrednoj komori Srbiji Aleksandar Kemiveš objašnjava da je cilj susreta s uspešnim ljudima iz dijaspore, koji je već organizovan u Parizu i Torontu, a do kraja godine biće i u Njujorku, Londonu i još nekim gradovima, da se predstave programi koji treba da uključe dijasporu u ono što se na poslovnom planu dešava u Srbiji.

„Cilj nam je da ih bolje informišemo o procesima koji su aktuelni, da ih povežemo sa Srbijom kada su u pitanju investicioni projekti i mogućnosti poslovanja i investiranja u našu zemlju. Želeli smo da čujemo šta su njihove potrebe, sugestije i razmišljanja i šta sve vide kao prednosti i prepreke kada je poslovanje u Srbiji u pitanju, da bismo to mogli rešiti i unaprediti“, objašnjava Kemiveš.

Naglašava da je Srbiji stalo do toga da mladi biznismeni u dijaspori dobiju pažnju koju zaslužuju zbog uspeha koji su postigli da bi mogli da transferišu znanje i iskustvo koje su stekli, ali i da se vidi stvarni potencijal za ulaganje u državu, kako kroz vlastite kompanije, tako i kroz pomoć da investicione banke ili matične kompanije u kojima obavljaju rukovodeće funkcije znaju gde mogu i treba da ulažu u Srbiju.

„Srbija je jedna od najinteresantnijih investicionih destinacija kada se govori o Jugoistočnoj Evropi, i najveće svetske kompanije se svakodnevno interesuju za ulaganje u Srbiju ili su to već učinile. Poslovni ambijent je umnogome unapređen i Srbija iz godine u godinu beleži pozitivne ocene svetskih kreditnih rejting agencija. Napredujemo i na „Duing biznis” listi Svetske banke i unapređujemo sve što je potrebno da budemo jedna od boljih investicionih destinacija“, ukazao je Kemiveš

Ddodaje da su prethodni razgovori sa srpskim biznismenima iz dijaspore pokazali da je najveća prepreka za ulaganje u Srbiju zapravo nedostatak informacija o tome koji su to potencijali i šta je sve potrebno da bi se sprovela investicija u Srbiju, što se može rešiti i na čemu će se raditi.

LJ. Malešević