Закони европски, а заштита потрошача српска

Код нас мора да почне да се ради на примени прописа, али и исправљању секторских прописа пре свега у областима телекомуникација, комуналних услуга и енергетике, рекао је Лазаревић на скупу о заштити потрошача који је у у Београду одржан у организацији Центар за европске политике.

Он је оценио да је у Србији усвојено много закона који су збунили привреду и потрошаче а да ти прописи нису примењивани, нити су донели корист.

Последњи је тренутак да сада искористимо процес преговора с ЕУ, и могуће отварање поглавља 28 у овој години да заиста направимо помак и на суштинском плану, рекао је он.

Како је оценио на потезу је Министарство трговине као и друга министарства и Народна банка који у својој надлежности имају за заштиту неких категорија потрошача.

Он је оценио да потрошачи имају проблеме и код услуга, производа и гаранција али да је још горе када су у питању специјални прописи о телекомуникацијама и комуналним пословим.

Чак су проблеми највећи тамо где је држава пружалац услуга, као што су комуналне услуге, паркинг сервис, инфостан, рекао је он и додао да је Србија мало тржиште где се лако створи монополска или слична структура и то увек буде преваљено на терет потрошача.

Разлика у конкуренцији у земљама ЕУ и Србији је застрашујућа јер смо сувише мало тржиште, рекао је он и додао да је то је један од разлога зашто Србија мора да уђе на јединствено тржиште.

Програмски директор Центра за европске политике Душан Протић рекао је да имамо у највећој мери усклађено законодавство али да су проблеми у примени права и подсетио да је заштита потрошача у великој мери условљена тржишним кретањима.

Много већа заштита потрошача је у развијеним тржишним економијама, где и трговци воде рачуна о правима потрошача јер су и сами под великим притиском конкуренције, рекао је он и додао да тога у Србији нема у довољној мери.

Како је оценио даље кораке у заштити права потрошача треба постизати на правном плану кроз механизме принудне примене правила као и на плану развоја тржишта где би пословна култура помогла у обезбеђивању заштиту потрошача.

Најшири механизам заштите потрошача је рекламација а продавци најчешће на њих шаљу техничке одговоре рекао је и позвао потрошаче незадовољне таквим одговорима да обрате потрошачким организацијама.

Те организације имају више знања и могућности да обезбеде заштиту потрошача а потрошачка саветовалишта постоје у четири највећа града, рекао је Протић.

Оценио је да организације и саветовалишта раде с недовољно ресурса и подршке.

Обезбеђивање нешто више средстава за потрошачка саветовалишта био би један не тако велики корак који може да се учини ради подизања нивоа zašttitе потрошача и веће подршке грађанима, рекао је Протић.