Zakoni evropski, a zaštita potrošača srpska
BEOGRAD: Iako su za 20 godina doneta četiri zakona u cilju harmonizacije propisa s EU, ne može se reči da su potrošača u Srbiji zaštićeni kao u zemljama Unije, rekao je član pregovaračkog tima za pristupanje Srbije EU Nebojša Lazarević.
Kod nas mora da počne da se radi na primeni propisa, ali i ispravljanju sektorskih propisa pre svega u oblastima telekomunikacija, komunalnih usluga i energetike, rekao je Lazarević na skupu o zaštiti potrošača koji je u u Beogradu održan u organizaciji Centar za evropske politike.
On je ocenio da je u Srbiji usvojeno mnogo zakona koji su zbunili privredu i potrošače a da ti propisi nisu primenjivani, niti su doneli korist.
Poslednji je trenutak da sada iskoristimo proces pregovora s EU, i moguće otvaranje poglavlja 28 u ovoj godini da zaista napravimo pomak i na suštinskom planu, rekao je on.
Kako je ocenio na potezu je Ministarstvo trgovine kao i druga ministarstva i Narodna banka koji u svojoj nadležnosti imaju za zaštitu nekih kategorija potrošača.
On je ocenio da potrošači imaju probleme i kod usluga, proizvoda i garancija ali da je još gore kada su u pitanju specijalni propisi o telekomunikacijama i komunalnim poslovim.
Čak su problemi najveći tamo gde je država pružalac usluga, kao što su komunalne usluge, parking servis, infostan, rekao je on i dodao da je Srbija malo tržište gde se lako stvori monopolska ili slična struktura i to uvek bude prevaljeno na teret potrošača.
Razlika u konkurenciji u zemljama EU i Srbiji je zastrašujuća jer smo suviše malo tržište, rekao je on i dodao da je to je jedan od razloga zašto Srbija mora da uđe na jedinstveno tržište.
Programski direktor Centra za evropske politike Dušan Protić rekao je da imamo u najvećoj meri usklađeno zakonodavstvo ali da su problemi u primeni prava i podsetio da je zaštita potrošača u velikoj meri uslovljena tržišnim kretanjima.
Mnogo veća zaštita potrošača je u razvijenim tržišnim ekonomijama, gde i trgovci vode računa o pravima potrošača jer su i sami pod velikim pritiskom konkurencije, rekao je on i dodao da toga u Srbiji nema u dovoljnoj meri.
Kako je ocenio dalje korake u zaštiti prava potrošača treba postizati na pravnom planu kroz mehanizme prinudne primene pravila kao i na planu razvoja tržišta gde bi poslovna kultura pomogla u obezbeđivanju zaštitu potrošača.
Najširi mehanizam zaštite potrošača je reklamacija a prodavci najčešće na njih šalju tehničke odgovore rekao je i pozvao potrošače nezadovoljne takvim odgovorima da obrate potrošačkim organizacijama.
Te organizacije imaju više znanja i mogućnosti da obezbede zaštitu potrošača a potrošačka savetovališta postoje u četiri najveća grada, rekao je Protić.
Ocenio je da organizacije i savetovališta rade s nedovoljno resursa i podrške.
Obezbeđivanje nešto više sredstava za potrošačka savetovališta bio bi jedan ne tako veliki korak koji može da se učini radi podizanja nivoa zašttite potrošača i veće podrške građanima, rekao je Protić.