СТУДИЈЕ О ЛИТИЈУМУ ЈОШ ПОД ЛУПОМ Могућ суживот рудника литијума и људи који живе у његовој околини

Јововић, који је професор на Катедри за процесну технику, рекао је за Демостат да су три студије, које је прошле недеље објавила српска ћерка фирма компаније Рио Тинто у којима се процењује какав би утицај на животну средину имао рад рудника са подземном експлоатацијом, постројења за прераду руде у финалне производе и депонија индустријског отпада, једне од  најобимнијих и најсвеобухватнијих студија које су рађене на овим просторима.

Он је нагласио да те студије треба да процене како се техничка решења, пројекти које раде неке друге фирме - грађевинске, машинске, технолошке, односе према животној средини, да ли је то што су пројекти обухватили довољно или је потребно да се још нешто дода како би животи и здравље људи били угрожени на најмањи могући начин.

Према Јововићевим речима, стручњаци који су радили на овим студијама били су независни као што су били и на сличним пословима које су радили за друге инвеститоре.

"Ако се погледа број анализа које су урађене, истраживања само за потребе процене утицаја плус оне које су потребне ради пројектовања неког решења, модели о утицају на средину, пробе, анализе, то до сада није рађено. Ово јесте један гринфилд пројекат који је некада био уобичајен у Србији, али већ дуго времена није јер сада углавном враћамо у живот стара постројења", рекао је он.

Објаснио је и да је то био разлог за додатна истраживања, али како је нагласио тај начин функционисања компаније и жеља да добију што више података и буду сигурни да то што ће добити у документима, није до сада виђено.

"Имамо и домаће компаније које раде процене што говори да се у Србији нешто мења", рекао је Јововић који је био руководилац у изради две студије, о утицају на животну средину постројења за прераду руде и утицају депоније рударског отпада.

Подсетио је и да је он са својим тимом радио на великим и захтевним пројектима попут одсумпоравања димних гасова на ТЕНТ-у, изградњу новог блока на Костолцу и многих других индустријских постројења.

"Ми смо машинци, научени смо да се бавимо индустријом, да пројектујемо постројења водећи рачуна, како то данас кажемо, о најбољим доступним техникама. Али, тиме су се одувек бавили професори и струка, а она никада није градила да би угрозила живот људи", рекао је он.

Јововић је навео и да треба имати у виду да се разликују постројења која су изграђена у првој индустријској револуцији, она из 70-их и данашња наглашавајући да се технологија данас развила тако да су системи пречишћавања гасова, вода, одлагања толико узнапредовали да је то неупоредиво са оним од пре 15 или 20 година.

Он је подсетио и да је Србија још 1992. била једна од неколико европских земаља која је увела у систем процену утицаја пројекта на животну средину што је потврђено законом из 1997. пре него што су и све земље Уније то имале.

Редовни професор и будући декан Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду Александар Цвјетић казао је такође за Демостат да су резултати о утицају на животну средину рударења, прераде и одлагања индустријског отпада у пројекту "Јадар"  апсолутно у складу са стандардима ЕУ јер су нека решења још током израде ишла на ревизију страним консултантским страним кућама, које су биле задовољне.

"Наши закони ослањају се не европске директиве у области заштите животне средине и мислим да Србија најбоље прати развој те регулативе у Европи. Не би било могуће код оваквог једног постројења другачије јер се од нас тражило да задовољимо и домаће законске критеријуме, али и европске директиве будући да ће ту сигурно бити и страни инвеститори", рекао је Цвјетић који је професор на Катедри за заштиту на раду и заштиту животне средине Рударско - геолошког факултета.

Цвјетић који је био сарадник у изради студије о утицају рада рудника и утицају одлагања јаловине, навео је и да где год нису имали ослонац у нашем законодавству, коришћени су стандарди и регулатива ЕУ и да се испоштовало све што се могло испоштовати по питању животне средине.

Он објашњава и да су студије објављене у фази која је још увек интерни документ који садржи више од 3.000 стручних анализа, појашњавајући да је то нацрт који би требало да касније буде потврђен кроз законски поступак, али да је кроз то јавности представљено шта је до сада урађено.

"Током истраживања нека су решења и мењана, што је сасвим нормално када је реч о једном новом минералу, јадариту. Са становишта подземне експлоатације, нема много измена, имате одређене технике, али код прераде је било. Имате један процес и када ставите у однос профит и утицај на животну средину, па се, испостави да је ту разлика велика, онда мора да се мења, прилагођава све док се не испуне оштре еколошке норме", рекао је Цвјетић.

Како је објаснио, прва варијанта, код одлагања отпада била је течна фаза што може да буде врло опасно јер имате једно језеро пуно муља, па се онда дошло до другог решења, да иде полусуво, као "колач", да би се смањиле количине.

"Схватили смо да тај материјал има добра везивна својства, може да се везује са рударским материјалом, па да се врати под земљу и спречи слегање окана, тако да ће се 50 одсто мање одлагати", рекао је Цвјетић.

Он је додао и да су прве две студије, за рудник и за постројење, прилично заокружене, док је у моменту када је стопиран пројекат 2021. остало да се на терену испита још неколико ствари у вези са одлагањем, па ће та последња студија, ако се покрене, вероватно претрпети још неке измене.

За коначну верзију, ако се добију сви папири, како истиче биће потребно још око годину дана.

 Јововић и Цвјетић су гостујући у "Пола сата Демостата" констатовали и да су све велике компаније са дугом историјом, имале иза себе неке удесе и акциденте, међутим у неким уређеним друштвима, људи су због тога врло озбиљно одговарали, као и да су овакве компаније носиоци развоја што се, како истичу, не може очекивати од малих домаћих рударских фирми.

Професори су истакли и да многи инвеститори користе модел колоквијално назван "сецкање кобасице", односно да је у овом случају студија утицаја подељена у три целине  и да се у свакој од објављених целина налази и кумулативни утицај читавог пројекта.

Указали су и да студије нису у званичној процедури и да ће зависити од државе, какве она услове да.

Напоменуо је да је идеја о три студије и због тога што различити процеси припадају различитим областима: рудник под Закон о рударству, остали пројекти под Закон о пројектовању и изградњи, сви заједно под заштиту животне средине.