Расте производња дечје одеће и обуће
Док радимо од куће у време епидемије коронавируса, не размишљамо претерано о куповини нове гардеробе.
Углавном имамо шта да обучемо и нисмо оптерећени тиме да по сваку цену морамо имати нешто ново. Али, и за разлику од одраслих, деци треба: расту и брзо им гардероба постане мала, поготово им треба удобна обућа. Зато се без размишљања купују и нове ципеле, и панталоне, и јакне, и yеmpеri… Ипак, без обзира на те потребе, и у тој индустрији није као што је било пре избијања ковида-19, мада се ти произвођачи не суочавају с тржиштем половне градеробе, као кројачи и обућари за одрасле.
По речима председника Групације дечје одеће и обуће при Привредној комори Србије Бранка Милекића, произвођачи одеће и обуће покренули су посао од маја, јер су у марти и априлу углавном били обуставили рад. Велики број произвођача, наводи Милекић, махом није био у могућности да процес производње прилагоди новонасталој ситуацији услед ковида-19, обезбеди средства за дезинфекцију и неопходне услове и прописане мере о безбедности запослених на радном месту.
– Мада се осети пад продаје за око 20 одсто, интересовање за дечју одећу и обућу је током септембра и у октобру двоструко веће у односу на период изолације у првом таласу епидемије – каже Милекић, и наводи да у тој индустрији привређује око 70 предузећа, која запошљавају 2.500 радника и, по грубој процени, покривају половину домаћег тржишта, док друга половина дечје гардеробе и обуће стиже из увоза.
Истовремено, и дечји конфекционари продају робу ван домаћег тржишта, највише у земље у региону, попут Северне Македоније, Хрватске, БиХ, Црне Горе, премда поједини произвођачи извозе и у земље ЕУ, најчешће Немачку
– Али и у том делу пословања пандемија је негативно утицала, тако да се извоз одвија у обиму мањем од уобичајеног. У односу на првих осам месеци prеthodnе године, извоз је мањи нешто више од десет одсто – истиче Милекић.
– Групацији произвођача дечје одеће и обуће помогло би у новонасталој ситуацији да држава појача надзор при увозу репроматеријала и царињењу по тржишним ценама – каже председник Групације Миклић. – Требало би нам и увођење нижег пореза на зараде за нискоакумулативне привредне гране, у које се убраја и текстилна индустрија, што би допринело и да се повећају плате запосленима, и на тај начин текстилна индустрија и индустрија обуће буду атрактивније, и привуку нове кадрове.
Власник фабрике обуће „Балдино” Блажа Лазарев каже да су обућари били затечени када је стигла епидемија у марту и да нису знали како да реагују. Мада и сада осећају последице короне, истиче да их је спасло хладно време у октобру јер се дечја обућа за хладне дане куповала. И „Балдино” је, напомиње, у новонасталој ситуацији почео интернет продају, што се показало као добра варијанта.
– Мада је за децу одућу теже куповати без пробе, старе муштерије ипак наручују, и то за сада добро функционише – казао је Лазарев.
З. Делић