Raste proizvodnja dečje odeće i obuće
Dok radimo od kuće u vreme epidemije koronavirusa, ne razmišljamo preterano o kupovini nove garderobe.
Uglavnom imamo šta da obučemo i nismo opterećeni time da po svaku cenu moramo imati nešto novo. Ali, i za razliku od odraslih, deci treba: rastu i brzo im garderoba postane mala, pogotovo im treba udobna obuća. Zato se bez razmišljanja kupuju i nove cipele, i pantalone, i jakne, i yemperi… Ipak, bez obzira na te potrebe, i u toj industriji nije kao što je bilo pre izbijanja kovida-19, mada se ti proizvođači ne suočavaju s tržištem polovne graderobe, kao krojači i obućari za odrasle.
Po rečima predsednika Grupacije dečje odeće i obuće pri Privrednoj komori Srbije Branka Milekića, proizvođači odeće i obuće pokrenuli su posao od maja, jer su u marti i aprilu uglavnom bili obustavili rad. Veliki broj proizvođača, navodi Milekić, mahom nije bio u mogućnosti da proces proizvodnje prilagodi novonastaloj situaciji usled kovida-19, obezbedi sredstva za dezinfekciju i neophodne uslove i propisane mere o bezbednosti zaposlenih na radnom mestu.
– Mada se oseti pad prodaje za oko 20 odsto, interesovanje za dečju odeću i obuću je tokom septembra i u oktobru dvostruko veće u odnosu na period izolacije u prvom talasu epidemije – kaže Milekić, i navodi da u toj industriji privređuje oko 70 preduzeća, koja zapošljavaju 2.500 radnika i, po gruboj proceni, pokrivaju polovinu domaćeg tržišta, dok druga polovina dečje garderobe i obuće stiže iz uvoza.
Istovremeno, i dečji konfekcionari prodaju robu van domaćeg tržišta, najviše u zemlje u regionu, poput Severne Makedonije, Hrvatske, BiH, Crne Gore, premda pojedini proizvođači izvoze i u zemlje EU, najčešće Nemačku
– Ali i u tom delu poslovanja pandemija je negativno uticala, tako da se izvoz odvija u obimu manjem od uobičajenog. U odnosu na prvih osam meseci prethodne godine, izvoz je manji nešto više od deset odsto – ističe Milekić.
– Grupaciji proizvođača dečje odeće i obuće pomoglo bi u novonastaloj situaciji da država pojača nadzor pri uvozu repromaterijala i carinjenju po tržišnim cenama – kaže predsednik Grupacije Miklić. – Trebalo bi nam i uvođenje nižeg poreza na zarade za niskoakumulativne privredne grane, u koje se ubraja i tekstilna industrija, što bi doprinelo i da se povećaju plate zaposlenima, i na taj način tekstilna industrija i industrija obuće budu atraktivnije, i privuku nove kadrove.
Vlasnik fabrike obuće „Baldino” Blaža Lazarev kaže da su obućari bili zatečeni kada je stigla epidemija u martu i da nisu znali kako da reaguju. Mada i sada osećaju posledice korone, ističe da ih je spaslo hladno vreme u oktobru jer se dečja obuća za hladne dane kupovala. I „Baldino” je, napominje, u novonastaloj situaciji počeo internet prodaju, što se pokazalo kao dobra varijanta.
– Mada je za decu oduću teže kupovati bez probe, stare mušterije ipak naručuju, i to za sada dobro funkcioniše – kazao je Lazarev.
Z. Delić