Радна права у вртлогу дигиталне економије

Стручњаци за дигиталну економију обично праве разлику између традицоналних компанија које с мање или више успеха покушавају да се прилагоде новим технологијама и новооснованих компанија које су се појавиле паралелно с новим технологијама и које већ битно утичу на организацију рада, радно место, радно време, однос послодавца и радника...

Промена положаја радника, већином рад на одређено време, другачији уговор о раду, утицај дигиталне револуције на тржиште рада, висина зараде, сигурност на раду, прилика за оспособљавање и напредовање и све друго што доноси дигитална економија нужно намеће питање колико су данашњи српски синдикати спремни за еру дигитализације и могу ли они заштити радна права. Управо о улози синдиката у ери дигитализације и неопходној примени Индустрије 4.0 разговарало се на првој радионици одржаној у Београду у оквиру пројекта “Социјални партнери заједно за праведан рад у ери дигитализације”. Радионицу су организовали Савез самосталних синдиката Србије и УГС ”Незавиност” у сарадњи са синдикалним централама из Аустрије, Бугарске и Румуније, а уз подршку Министарства рада, социјалне политике и заштите потрошача Аустрије.

Професор радног права Универзитета у Бечу, Мартин Ристак објаснио је да дигитализација доноси укидање унапред одређеног радног времена односно аутономију радног времена и све више је претвара у сталну доступност. Она доноси и укидање унапред одређеног места на коме се обавља посао, јер све више радника ради од куће или на месту које одабере запослени, као и правне проблеме који се јављају у случају рада на платформама.

Код рада на неодређено време заступљени су пуно радно време и један послодавац, док се код атипичних послова суочавамо са непотпуним радним временом, уговором о раду на одређено време, те преоптерећењем радне снаге. Поред измене карактера самог рада, све више морамо да водимо рачуна и о демографским променама као и културним и друштвеним променама које је изазвала Индустрија 4.0, истакао је професор Ристак.

Укидање унапред одређених временских и надзорних оквира рада доводи до девастирања уговора о раду, што по мишљењу овог професора, значи да ће се све већи број послова одвијати преко платформи или преко агенција за запошљавање.

Социолози то зову индивидуализацијом. А то је проблем за синдикате, који позивају на солидарност. Само солидарност је могућност да заједно живимо боље. Водећа логика данашњице је да треба радити више, па да ће и заслуге бити веће, превладава политички дискурс који каже: Пустите људе да раде колико хоће, рад је диван... или ако не можете да радите све више и боље и брже мораћете да смањите цену свог рада да бисте били конкуренти.

А и други ће снижавати цене, а ви морате да прехраните породицу… Зато се морамо удружити и рећи: Ми нећемо да радимо испод те и те цене, рекао је на радионици професор Ристак.

Број дигиталних радника и радница, као и профит остварен у такозваној платформској економији, расте из године у годину.

Према процени Светске банке, око 80.000 радника из Србије остварује зараду преко онлајн сфере рада. Дигиталне раднике углавном чине млади, а процењује се да данас типичан онлајн радник или радница у Србији има између 26 и 35 година. Више од половине њих имају високо образовање, са средњим је једна трећина. Доминантна образовна структура српских онлајн радника је из области економије, дизајна, маркетинга, архитектуре, филологије и инжењерства.

Српским синдикалцима Аустријанци су представили искуства неких европских земаља о организовању слободних пружалаца услуга и организовање радника са непотпуним радним временом. Тако је сачињена платформа уз сарадњу са компанијама из Шведске и Немачке где постоји могућност да осим цене коју послодавац даје запосленима, радници оцењују послодавце који их запошљавају на платформама.

Представници наших синдиката изнели су податак, а на основу извештаја Светске банке, да је Србија уз Румунију и Украјину у односу на број становника и радну снагу највећи извозник он-лине радне снаге у Европи.

Надавно је Центар за истраживање јавних политика указао на он-лајн праксу дискриминације засноване на полу и/или националности, затим понуду потплаћених послова и глобалну трку ка што нижој цени рада . У Центру указују да анализе из европских земаља, Америке и Канаде наводе да су кршење радних права и одсуство механизама за њихову заштиту веома присутни и све доминантнији. Због географске раштрканости онлајн радне снаге, могућност за организовање и колективно преговарање је ограничена, па остаје отворено питање радних права у онлајн свету, а управо у том делу посебан задатак имају синдикати.

Прелиминарни резултати истраживања које је спровео Центар за истраживање јавних политика  указују да је просечна бруто зарада мушкараца који се баве најплаћенијим он лајн пословима око 3.100 евра, док раднице које у областима у којима су заступљене могу да зараде бруто 1.000 евра.

Љубинка Малешевић