МИНУС ОБРАО ВОЋЕ У СРБИЈИ Раноцветне сорте измрзле преко 90 одсто, најгоре прошла кајсија

Мразеви су протеклих дана оштетили воће у Србији, а највише је страдала кајсија па је штета на том воћу у појединим крајевима и до 95 одсто, рекао је данас професор Пољопривредног факултета у Новом Саду Зоран Кесеровић.

Топло време у јануару и у фебруару утицало је, како је навео за Данас, на брже развијање генеративних пупољака.

„То се понавља већ последњих 10 или 12 година. Зато су ове ниске темературе 18. и 19. марта нанеле значајне штете, посебно оним воћним врстама које су се налазиле у пуном цветању или прецветавању, а то су пре свега џанарика и кајсија“, рекао је Кесеровић.

Кајсија се, према његовим речима, нашла скоро у фази пуног цветања, као и неке сорте трешње, а посебно сорта „кордија“. 

Додао је да су велики центри за производњу кајсије претрпели јако велике штете, у Војводини у равници је штета преко 90 одсто.

„У околини Београда, где су водећа места у производњи кајсије, у Заклопачи је од 40 до 50 одсто штета. Што се тиче Фрушке Горе, ту штета зависи од сорте. Сорте које су показале велику отпорност су НС-6 и НС-4, као и нова сорта ‘Јелена’, које по природи имају генетску отпорност. Међутим, раноцветне сорте су измрзле преко 90 одсто“, оценио је Кесеровић.

Највеће штете у Србији, према његовим речима, настају од појаве позних пролећних мразева, због чега је Србија прошле године изгубила пуно воћа, од 160.000 до 200.000 тона. Додао је да су неки произвођачи, који су користили антифрост систем, успели да спасу воће.

„Има и оних који су користили фростбастер и тако убацивали топли ваздух у воћњак, а и оних који су се против мраза борили задимљавањем, паљењем сламе“, рекао је Кесеровић.

Истакао је да најсигурнији начин заштите коришћење „антифрост“ система, али да постоји и нови систем „СПАГ“, који се користи у Шапнији, Португалији, Румунији… али којег у Србији још нема у већој примени.

„У наредном периоду треба давати подстицаје за заштиту, не само од града, већ од тих позних пролећних мразева, који наносе највећу штету“, рекао је он.

Објаснио је да је видео СПАГ систем у Шпанији, на 28 хектара, где су на четири торња постављене елисе, које се пале кад се температура спусти испод нуле. Те елисе, како је рекао, топли ваздух из горњих слојева убацују у доње слојеве и могу да заштите воће до минус четири, а ако се ставе грејачи могу и до минус шест.

Кесеровић је рекао да су код њих све то финансирале локалне самоуправе.

„Око седам хектара штити тај један торањ. Ми у Србији ако изгубимо седам хектара то је велика штета. То нам је у последњих 10 година највећи проблем“, истакао је он.

Кесеровић је навео да је врло битан избор сортимента код сваке воћне врсте и да се свака воћна врста и сорта подижу у одговарајућим агроеколошким условима.

Воћарство је у укупној вредности биљне производње у 2024. години учествовало са 17,8 одсто, показују подаци Републичког завода за статистику.

Укупна биљна производња прошле године била је за 12,1 одсто мања него у 2023. години, на шта су, пре свега, утицали неповољни климатски услови. Док је воћарска производња остварила пад од 1,3 одсто у односу на годину пре, показују подаци РЗС.

Бизнис.рс