ПОТРАЖЊА ПОВЕЋАНА У Србији се годишње произведе око 1,7 МИЛИЈАРДИ ЈАЈА Треба ли да стрепимо од ПОСКУПЉЕЊА ПРЕД УСКРС?
У Србији се годишње произведе око 1,7 милијарди комада јаја и већина се потроши на домаћем тржишту, а само један мањи део одлази у извоз, и то углавном у земље ЦЕФТА региона, јер у Европску унију наша држава још увек не пласира конзумна јаја због неусклађености са њиховом законском регулативом, каже у разговору за Biznis.rs секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа у Привредној комори Србије (ПКС) Ненад Будимовић.
“Сектор живинарске производње је још увек здраво ткиво у нашем сточарству у поређењу са другим гранама, што не значи да нема простора за унапређење, али је наша производња врло квалитетна, а наши произвођачи обучени и едуковани за производњу и пилећег меса и конзумних јаја”, наводи наш саговорник.
Према његовим речима, у новембру прошле године Привредна комора Србије дала је предлог око једног дела усаглашавања регулативе са Европском унијом ради извоза на ово тржиште које је због птичјег грипа исказало потребу за великом потражњом – како за пилећим месом, тако и за конзумним јајима.
Будимовић каже да је проблем извоза у ЕУ заправо ветеринарске природе. Тачније, у самом правилнику о контроли салмонеле и процедура у вези са том врстом анализа.
“Одговарало би нам да се сви ти неопходни ветеринарски сертификати ускладе. И земље ЦЕФТА, где смо били лидери у извозу конзумних јаја, прихватиле су и усагласиле своју регулативу са ЕУ, па је и код њих сада све теже извозити”, истиче Ненад Будимовић.
Када је реч о цени, каже да на цену највише утичу услови производње и трошкови инпута, попут електричне енергије.
“За добру производњу неопходно је имати добро матично јато и коке носиље, битна је храна и, наравно, енергија. Многи већи произвођачи у Србији иду на алтернативне изворе и соларне панеле јер на фармама и објектима где се одвија узгој пилади и производња конзумних јаја треба да буде констатна температура, измењивачи ваздуха на одређено време… Кокошке су врло осетјиве управо на те амбијенталне услове и због тога су велики потрошачи енергије”, напомиње Будимовић.
Ипак, он сматра да пред Ускрс (20. април) не би требало да дође до подизања цене јаја јер је производња континуирана, док је биотехнологија у у сточарској производњи и живинарству доста одмакла.
“Мислим да смо превазишли те периоде када се дешавало да пред Ускрс јаја поскупе, када их није било довољно на тржишту и слично. Мислим да ће их бити у довољним количинама и да нема простора за неке велике осцилације у цени”, истиче Будимовић.
Нема бојазни од појаве птичјег грипа на фармама
Према најавама министарке пољопривреде Брук Ролинс (Brooke Rollins), Сједињене Америчке Државе увешће стотине милиона јаја из Турске и Јужне Кореје како би решиле озбиљан недостатак изазван епидемијом птичјег грипа и прекидима у ланцу снабдевања. Такође, САД су готово удвостручиле увоз бразилских јаја која су раније коришћена искључиво за храну за кућне љубимце, и разматрају ублажавање прописа за јаја кокошака узгајаних за месо, док администрација председника Доналда Трампа покушава да смањи енормно високе цене изазване птичјим грипом.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа ПКС Ненад Будимовић истиче да се код нас повремено јављају изоловани случајеви птичјег грипа, али само код дивљих птица које се селе, и то углавном у барама и мочварама.
“Птичји грип нисмо имали на фармама и код домаће живине, што је велика предност”, наводи он.
(Biznis.rs)