Radna prava u vrtlogu digitalne ekonomije
NOVI SAD: Digitalna ekonomija, bez koje nema sadašnjosti ni budućnosti, menja sve društvene i ekonomske oblasti života i ima veliki uticaj na rad i zapošljavanje.
Stručnjaci za digitalnu ekonomiju obično prave razliku između tradiconalnih kompanija koje s manje ili više uspeha pokušavaju da se prilagode novim tehnologijama i novoosnovanih kompanija koje su se pojavile paralelno s novim tehnologijama i koje već bitno utiču na organizaciju rada, radno mesto, radno vreme, odnos poslodavca i radnika...
Promena položaja radnika, većinom rad na određeno vreme, drugačiji ugovor o radu, uticaj digitalne revolucije na tržište rada, visina zarade, sigurnost na radu, prilika za osposobljavanje i napredovanje i sve drugo što donosi digitalna ekonomija nužno nameće pitanje koliko su današnji srpski sindikati spremni za eru digitalizacije i mogu li oni zaštiti radna prava. Upravo o ulozi sindikata u eri digitalizacije i neophodnoj primeni Industrije 4.0 razgovaralo se na prvoj radionici održanoj u Beogradu u okviru projekta “Socijalni partneri zajedno za pravedan rad u eri digitalizacije”. Radionicu su organizovali Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS ”Nezavinost” u saradnji sa sindikalnim centralama iz Austrije, Bugarske i Rumunije, a uz podršku Ministarstva rada, socijalne politike i zaštite potrošača Austrije.
Profesor radnog prava Univerziteta u Beču, Martin Ristak objasnio je da digitalizacija donosi ukidanje unapred određenog radnog vremena odnosno autonomiju radnog vremena i sve više je pretvara u stalnu dostupnost. Ona donosi i ukidanje unapred određenog mesta na kome se obavlja posao, jer sve više radnika radi od kuće ili na mestu koje odabere zaposleni, kao i pravne probleme koji se javljaju u slučaju rada na platformama.
Kod rada na neodređeno vreme zastupljeni su puno radno vreme i jedan poslodavac, dok se kod atipičnih poslova suočavamo sa nepotpunim radnim vremenom, ugovorom o radu na određeno vreme, te preopterećenjem radne snage. Pored izmene karaktera samog rada, sve više moramo da vodimo računa i o demografskim promenama kao i kulturnim i društvenim promenama koje je izazvala Industrija 4.0, istakao je profesor Ristak.
Ukidanje unapred određenih vremenskih i nadzornih okvira rada dovodi do devastiranja ugovora o radu, što po mišljenju ovog profesora, znači da će se sve veći broj poslova odvijati preko platformi ili preko agencija za zapošljavanje.
Sociolozi to zovu individualizacijom. A to je problem za sindikate, koji pozivaju na solidarnost. Samo solidarnost je mogućnost da zajedno živimo bolje. Vodeća logika današnjice je da treba raditi više, pa da će i zasluge biti veće, prevladava politički diskurs koji kaže: Pustite ljude da rade koliko hoće, rad je divan... ili ako ne možete da radite sve više i bolje i brže moraćete da smanjite cenu svog rada da biste bili konkurenti.
A i drugi će snižavati cene, a vi morate da prehranite porodicu… Zato se moramo udružiti i reći: Mi nećemo da radimo ispod te i te cene, rekao je na radionici profesor Ristak.
Broj digitalnih radnika i radnica, kao i profit ostvaren u takozvanoj platformskoj ekonomiji, raste iz godine u godinu.
Prema proceni Svetske banke, oko 80.000 radnika iz Srbije ostvaruje zaradu preko onlajn sfere rada. Digitalne radnike uglavnom čine mladi, a procenjuje se da danas tipičan onlajn radnik ili radnica u Srbiji ima između 26 i 35 godina. Više od polovine njih imaju visoko obrazovanje, sa srednjim je jedna trećina. Dominantna obrazovna struktura srpskih onlajn radnika je iz oblasti ekonomije, dizajna, marketinga, arhitekture, filologije i inženjerstva.
Srpskim sindikalcima Austrijanci su predstavili iskustva nekih evropskih zemalja o organizovanju slobodnih pružalaca usluga i organizovanje radnika sa nepotpunim radnim vremenom. Tako je sačinjena platforma uz saradnju sa kompanijama iz Švedske i Nemačke gde postoji mogućnost da osim cene koju poslodavac daje zaposlenima, radnici ocenjuju poslodavce koji ih zapošljavaju na platformama.
Predstavnici naših sindikata izneli su podatak, a na osnovu izveštaja Svetske banke, da je Srbija uz Rumuniju i Ukrajinu u odnosu na broj stanovnika i radnu snagu najveći izvoznik on-line radne snage u Evropi.
Nadavno je Centar za istraživanje javnih politika ukazao na on-lajn praksu diskriminacije zasnovane na polu i/ili nacionalnosti, zatim ponudu potplaćenih poslova i globalnu trku ka što nižoj ceni rada . U Centru ukazuju da analize iz evropskih zemalja, Amerike i Kanade navode da su kršenje radnih prava i odsustvo mehanizama za njihovu zaštitu veoma prisutni i sve dominantniji. Zbog geografske raštrkanosti onlajn radne snage, mogućnost za organizovanje i kolektivno pregovaranje je ograničena, pa ostaje otvoreno pitanje radnih prava u onlajn svetu, a upravo u tom delu poseban zadatak imaju sindikati.
Preliminarni rezultati istraživanja koje je sproveo Centar za istraživanje javnih politika ukazuju da je prosečna bruto zarada muškaraca koji se bave najplaćenijim on lajn poslovima oko 3.100 evra, dok radnice koje u oblastima u kojima su zastupljene mogu da zarade bruto 1.000 evra.
Ljubinka Malešević