Око 100.000 радника на лизинг више неће бити најамници

Та врста запошљавања, популарно названа запошљавање на лизинг, до пре неколико година у Србији готово да није постојала, а потом је узела маха, број тако запослених је растао, а при томе њихов положај није био законски регулисан. Због тога је у том сегменту радног права било неопходно унети промене, што је и учињено јер је Скупштина Србије усвојила Закон о агенцијском запошљавању.

Шта ће тај такон, који ће почети да се примењује 1. марта 2020. године, заправо донети запосленима који раде преко агенција за запошљавање показаће се веома брзо, али би свакако требало да утиче на то да се број тако запослених радника смањи. У Министарству за рад указују на то да ће закон допринети већој заштити оних који се запошљавају преко агенција и смањењу рада на црно. Да ли је тај закон више ишао наруку послодавцима или радницима тешко је рећи, али је извесно да су сви сложни у оцени да је важно да је закон усвојен и тиме обезбеђен законски оквир за ту врсту запошљавања. 

Дакле, до сада није било закона којим би се уређивала област рада на лизинг, а радника који су тако били ангажовани и још су – има. Њихов положај је у односу на раднике запослене код послодавца лошији, а усвојени Закон то би требало да промени. Радници који се запошљавају преко агенција заправо ће морати да буду запослени у њима, односно имају потписан уговор на неодређено – и то ће им омогућити иста радна права као и радницима запосленим код послодавца. Предвиђено је и да ће агенције за запошљавање морати да имају лиценце за бављење тим послом, а оне ће се обнављати сваких пет година.

Међутим, није прихваћен захтев синдиката да укупан број радника ангажованих преко агенција не може прећи десет одсто укупног броја радника запослених код послодавца, пошто је остављена могућност да послодавац све раднике ангажује преко агенције, којима ће она и бити послодавац. Уз то, није прихваћен ни захтев да агенција има банкарске гаранције у случају да престане да ради.

По речима почасног председника Уније послодаваца Србије Небојше Атанацковића, усвајање закона којим се регулише област запошљавања преко агенција добар је корак јер се елиминишу многобројни недостаци у  доадашњој пракси.

Права радника запослених код послодавца и оних који су запослени преко агенција за запошљавање биће изједначена, али само у случају када су пријављени у агенцији и у сталном су радном односу у њој, каже Атаанцковић.

Како каже, сигуран је у то да ће, уз тај закон, проблеми с којима су се суочавали радници ангажовани преко агенција бити значајно мањи и да ће тако ангажованих радника бити мање јер се послодавцу то неће исплатити, односно такав радник биће скупљи.

И председник Савета самосталних синдиката Војводине Горан Милић. истиче да ће радници који се запошљавају преко агенција бити покривени законом и имаће иста права као и они који раде на неодређено време.

Преко агенција за запошљавање у Србији радници се углавном ангажују за свакодневни рад – без обзира на то о којој струци је реч.

Европска пракса је другачија – тако се ангажују радници одређене струке који су одмах потребни, али не на дужи рок, и/или када радници одређених профила нису доступни на тржишту рада

Синдикати су против запошљавања преко агенција јер ангажман радника на лизинг зараво значи да они раде само онда кад послодавцу треба и колико му треба, да су радници другог реда и свакодневно страхују да ли ће и сутра имати радно место, каже Милић.

Ипак, додаје, запошљавање преко агенција постоји у Србији, баш као и Европи, и не могу се затварати очи и правити се да га нема, па је зато важно да постоји законски оквир који тако ангажованим радницима омогућава иста радна права као и онима запосленим на неодређено.

По његовим речима, у земљама ЕУ постоји радници се ангажују преко агенција за запошљавање, али су правила игре другачија него у Србији.

У ЕУ је организованост радника далеко боља па је, рецимо, у Шведској синдикат неких компанија донео одлуку да радници запослени на лизинг морају имати већу зараду од стално запослених, што је већини послодаваца неисплативо, каже Милић.

Д. Млађеновић