На лизинг фирма може имати највише десет одсто радника?

Предлогом закона предвиђено је да ће запосленима бити обезбеђена једнака зарада и други услови рада (радно време, одсуства, одмори), безбедност и здравље на раду и други услови рада који се примењују на запослене које непосредно запошљава послодавац.

Како се истиче у Предлогу, на захтев представника синдиката, а у циљу подстицања непосредног запошљавања радника од послодаваца-корисника, могућност уступања запослених преко агенција ограничена је на десет одсто у односу на укупан број непосредно запослених код послодавца-корисника, а имајући у виду досадашњу праксу отпуштања запослених по основу вишка и њиховог поновног ангажовања преко агенција под знатно неповољнијим условима рада.

Мањи изузетак од тог ограничења прописан је за послодавце који имају мање од 50 запослених.

То је уједно и био највећи предмет спорења социјалних актера у току расправе о нацрту закона.

Да би се спречило континуирано ангажовање запослених на одређено време код истог послодавца, прописано је да агенција не може уступити запосленог на одређено време који је prеthodno био у радном односу на одређено време код истог послодавца-корисника непосредно или преко исте или друге агенције у укупном трајању дужем од 24 месеца, осим у случајевима када је рад на одређено време код послодавца-корисника дозвољен у дужем трајању у складу са законом којим се уређује рад.

Резултати истраживања спроведених 2017. потврдили су да је ту појаву радног ангажовања неопходно законски уредити, наводи се у образложењу Предлога закона.

По подацима Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у Републици Србији је закључно са септембром 2018. године било 111 регистрованих агенција за запошљавање.

У пракси, запослени агенције закључују уговоре о раду на одређено време или уговоре о привременим и повременим пословима с одређеним лицима а за потребе рада код других правних лица и предузетника, наводи се у Предлогу закона.

По подацима анкете о радној снази из 2016. године, око 45 одсто запослених преко агенција имало је нето месечну зараду нижу од 25.000 динара, насупрот приближно 41 одсто свих запослених.

Трећина запослених преко агенција оценила је финансијску ситуацију у свом домаћинству као лошу, док је нешто више од четвртине види као „углавном лошу”.

Тако радно ангажована лица преко агенције за запошљавање су у својеврсном дискриминисаном положају у односу на запослене код послодавца-корисника. Тако се долази до ситуације да уступљени радници немају одговарајућа права која проистичу из радног односа као што их имају запослени код истог послодавца.

Подаци анкете о радној снази показује и да је учесталост свих специфичних врста радног времена (рад ноћу, суботом и недељом, као и рад у сменама) већа код запослених који имају уговор с агенцијом за запошљавање него у укупном скупу запослених радника.

У Савезу самосталних синдиката Србије за Танјуг кажу да је и највећи проблем у дијалогу у вези с тим законским решењем била управо такозвана квота и да су, иако је дефинисана на десет одсто, предвиђене и алтернативе и уступци.

– По њима испада да их може бити знатно више, и сматрамо да то није прихватљиво – каже Зоран Михајловић из тог синдиката.

Љ. Малешевић