Oko 100.000 radnika na lizing više neće biti najamnici

Ta vrsta zapošljavanja, popularno nazvana zapošljavanje na lizing, do pre nekoliko godina u Srbiji gotovo da nije postojala, a potom je uzela maha, broj tako zaposlenih je rastao, a pri tome njihov položaj nije bio zakonski regulisan. Zbog toga je u tom segmentu radnog prava bilo neophodno uneti promene, što je i učinjeno jer je Skupština Srbije usvojila Zakon o agencijskom zapošljavanju.

Šta će taj takon, koji će početi da se primenjuje 1. marta 2020. godine, zapravo doneti zaposlenima koji rade preko agencija za zapošljavanje pokazaće se veoma brzo, ali bi svakako trebalo da utiče na to da se broj tako zaposlenih radnika smanji. U Ministarstvu za rad ukazuju na to da će zakon doprineti većoj zaštiti onih koji se zapošljavaju preko agencija i smanjenju rada na crno. Da li je taj zakon više išao naruku poslodavcima ili radnicima teško je reći, ali je izvesno da su svi složni u oceni da je važno da je zakon usvojen i time obezbeđen zakonski okvir za tu vrstu zapošljavanja. 

Dakle, do sada nije bilo zakona kojim bi se uređivala oblast rada na lizing, a radnika koji su tako bili angažovani i još su – ima. Njihov položaj je u odnosu na radnike zaposlene kod poslodavca lošiji, a usvojeni Zakon to bi trebalo da promeni. Radnici koji se zapošljavaju preko agencija zapravo će morati da budu zaposleni u njima, odnosno imaju potpisan ugovor na neodređeno – i to će im omogućiti ista radna prava kao i radnicima zaposlenim kod poslodavca. Predviđeno je i da će agencije za zapošljavanje morati da imaju licence za bavljenje tim poslom, a one će se obnavljati svakih pet godina.

Međutim, nije prihvaćen zahtev sindikata da ukupan broj radnika angažovanih preko agencija ne može preći deset odsto ukupnog broja radnika zaposlenih kod poslodavca, pošto je ostavljena mogućnost da poslodavac sve radnike angažuje preko agencije, kojima će ona i biti poslodavac. Uz to, nije prihvaćen ni zahtev da agencija ima bankarske garancije u slučaju da prestane da radi.

Po rečima počasnog predsednika Unije poslodavaca Srbije Nebojše Atanackovića, usvajanje zakona kojim se reguliše oblast zapošljavanja preko agencija dobar je korak jer se eliminišu mnogobrojni nedostaci u  doadašnjoj praksi.

Prava radnika zaposlenih kod poslodavca i onih koji su zaposleni preko agencija za zapošljavanje biće izjednačena, ali samo u slučaju kada su prijavljeni u agenciji i u stalnom su radnom odnosu u njoj, kaže Ataancković.

Kako kaže, siguran je u to da će, uz taj zakon, problemi s kojima su se suočavali radnici angažovani preko agencija biti značajno manji i da će tako angažovanih radnika biti manje jer se poslodavcu to neće isplatiti, odnosno takav radnik biće skuplji.

I predsednik Saveta samostalnih sindikata Vojvodine Goran Milić. ističe da će radnici koji se zapošljavaju preko agencija biti pokriveni zakonom i imaće ista prava kao i oni koji rade na neodređeno vreme.

Preko agencija za zapošljavanje u Srbiji radnici se uglavnom angažuju za svakodnevni rad – bez obzira na to o kojoj struci je reč.

Evropska praksa je drugačija – tako se angažuju radnici određene struke koji su odmah potrebni, ali ne na duži rok, i/ili kada radnici određenih profila nisu dostupni na tržištu rada

Sindikati su protiv zapošljavanja preko agencija jer angažman radnika na lizing zaravo znači da oni rade samo onda kad poslodavcu treba i koliko mu treba, da su radnici drugog reda i svakodnevno strahuju da li će i sutra imati radno mesto, kaže Milić.

Ipak, dodaje, zapošljavanje preko agencija postoji u Srbiji, baš kao i Evropi, i ne mogu se zatvarati oči i praviti se da ga nema, pa je zato važno da postoji zakonski okvir koji tako angažovanim radnicima omogućava ista radna prava kao i onima zaposlenim na neodređeno.

Po njegovim rečima, u zemljama EU postoji radnici se angažuju preko agencija za zapošljavanje, ali su pravila igre drugačija nego u Srbiji.

U EU je organizovanost radnika daleko bolja pa je, recimo, u Švedskoj sindikat nekih kompanija doneo odluku da radnici zaposleni na lizing moraju imati veću zaradu od stalno zaposlenih, što je većini poslodavaca neisplativo, kaže Milić.

D. Mlađenović