Ни 50 одсто већа плата не би зауставила исељења?

Тако би се због животног стандарда тренутно иселило 41 одсто испитаних, због боље плаћеног посла 36 одсто, а девет одсто грађана наводи као разлог лошу ситуацију у држави, али у том смислу да не могу од свог рада да живе лепо. Дакако, исељавање није специфично само за Србију, тај тренд важи у целој Источној Европи, па отуда и нама суседне државе муку муче с недостатаком појединих кадрова који су одавно отишли у државе које су им понудиле веће плате и сигурније радно место.

Истраживање, спроведено током јуна и јула ове године, показује да су процене о броју наших људи који одлазе из Србије између 40.000 и 69.000. Око 85 одсто испитаника желело би да се исели у западне земље, обично су то Немачка – 25 процената, Аустрија – 13, Шведска – осам, Италија – пет, Норвешка – четири, Шпанија и Француска и Велика Британија –по три и Малта – два процента. У САД жели седам одсто, Канаду – четири, Аустралију – три процента.

Посебно забрињава – а резултат је тог испитивања у којем је учестовао и ЦеСИД – податак да  чак 90 одсто оних који су се иселили виде будућност своје деце у иностранству и не планирају живот за њих у Србији. Такође, 41 одсто испитаника из дијаспоре у истраживању је изјавило да не планира да се врати у Србију, док 35 одсто њих жели да се врати када буду у пензији.

Међу онима који желе да се одселе из Србије је чак 22 одсто младих, и то оних између 18 и 29 година. Члан Фискалног савета Владимир Вучковић поставио је важно питање: да је плата у Србији 50 одсто већа, да ли би се тај тренд променио? По његовој оцени – не би, а као разлог, наводи да је то нешто што се не може догодити у наредних седам-осам година.

По објашњењу Ивана Андрића из организације „Србија 21”, на питање да ли се боље живи у иностранству, 53 одсто испитаника одговорило је да се сигурно боље живи, док је 12 одсто одговорило да се овде живи боље.

На питање због чега је боље у иностранству, 37 одсто анкетираних истиче бољи животни стандард, 13 одсто уређену државу, а шест одсто безбедност.

Иначе, циљеви „Србије 21– Центра за будућу Србију” везани су за модернизацију државе, одрживу интеграцију земље у ЕУ, као и развој реформских политика, правних, економских, технолошких и других иновација и правца развоја који ће олакшати трансформацију наше државе у заједницу способну да опстане и напредује у условима убрзаних локалних, регионалних и глобалних промена и изазова у периоду од 2020. године до 2050.  Због тога је питање масовног исељавања прво које се нашло на испитивању да би се кренуло у трагање за одрживим решењима у које мора да се укључи цело друштво.

Љ. Малешевић